Nemački lav koji jede Srbe odozgo

Spisak „kosovskih“ zahteva EU prema Srbiji ne menja se već nekoliko godina i uvek je praćen zvaničnim komentarom iz Beograda, tobože neupoznatim sa pojmom „nonpejper“, da nigde nije napisano da moramo da priznamo nezavisnost Kosova.

Jedanaest novih uslova za evropsku integraciju postavio je Srbiji Berlin – pišu Večernje novosti.

Spisak „kosovskih“ zahteva EU prema Srbiji ne menja se već nekoliko godina i uvek je praćen zvaničnim komentarom iz Beograda, tobože neupoznatim sa pojmom „nonpejper“, da nigde nije napisano da moramo da priznamo nezavisnost Kosova.

Odsustvo napisanog ostavlja široki prostor za manevere političarima, u čija ovlašćenja upravo ulazi uspostavljanje odnosa sa Briselom. Poslednjih dana novembra Jadranka Joksimović, srbski ministar zadužen za evropsku integraciju, govorila je: većina država EU smatra da Srbija može i da je zaslužila da započne pregovore poglavljom 32 o finansijskoj kontroli. Nemačka, sa svojim stavom o prioritetu poglavlja 35 koje se tiče Kosova, usamljena je, ali može da ima prećutnu podršku još neke zemlje EU.

Sada, nedelju dana kasnije, ispostavlja se da Berlin postupa upravo kako je nedavno tražila srbski evroatlantista Jelena Milić: Pošto je Rusija već u balkanskom regionu, tim pre je potrebno da Nemačka ne čeka dok Srbija ispuni uslove EU, već sama da stvara uslove.

I molim lepo: ustav Zajednice srbskih opština u skladu sa prištinskim zakonima, učešće Prištine u svim regionalnim forumima, priznanje pasoša Republike Kosovo na srbskoj državnoj granici, i tako dalje. Samo po sebi ništa nije novo i u skladu je sa zahtevima iz 2012. godine o normalizaciji, zato je još konkretnije i još bliže de-fakto priznanju Kosova.

Mišljenje profesora Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta Predraga Simića:

- De fakto da, ali ne i de jure. Nemačka nikada nije krila da očekuje u odnosima Beograda i Prištine da se prihvati sve ono što je svojevremeno stajalo u sporazumu o odnosima dve nemačke države, što podrazumeva sve osim formalnog priznanja. To je nešto što je politički u Srbiji u ovom trenutku vrlo teško prihvatljivo, iako ne i potpuno iznenađenje. Mada se moglo govoriti u kojoj meri je takva analogija uopšte moguća, jer se u slučaju Nemačke radilo o dve države jednog naroda, čiji su odnosi bili proizvod specifičnog vremena, to jest Hladnog rata. U odnosima Beograda i Prištine stvari stoje potpuno drugačije. Očekujem da će novi uslovi dovesti do daljeg odlaganja početka pregovora o članstvu Srbije u EU.

Između ostalog, može se još objasniti da Nemačka ne koči Srbiju, jednostavno ima drugi prilaz procesu pregovora, kako je istakla ministarka odgovorna za evropsku integraciju. Istina, nije baš jasno zašto vlasti u Beogradu ne razmišljaju da čak ako ova knjiga evropskih poglavalja, kao Pavićev Hazarski rečnik, može da se čita s bilo kog mesta, na kraju sve jedno nemoguće je preskočiti epilog.

A o njemu je govorio predsednik Srbije Nikolić. Znam da ćemo se naći pred izborom: ili Kosovo ili Evropa. Ne treba da zabijamo glavu u pesak poput noja i da ne vidimo lava koj nas jede odozgo.

Istina, postavlja se pitanje da li će ovaj momenat uopšte nastupiti. Zato što postoji i koncepcija „lutajućeg Srbina“ na putu u EU. Makar iz tog razloga što, kako vidimo na osnovu poslednjih događaja, „južno-plava“ Turska odjednom je postala mnogo zanimljivija Briselu nego ranije.

Timur Blohin,