Ruska „meka sila“ na Balkanu – sve je moglo biti mnogo bolje

19.12.2014. god.

U savremenom svetu „meka sila“ je neodvojivi deo spoljne politike velikih država. U nju se ulažu velika sredstva i, čega smo bili svedoci više puta, ona se i višestruko isplati onima koji je znaju koristiti. Rusija je prilično kasno shvatila sve prednosti ove vrste širenja uticaja, posebno na Balkanu.

U nedelju 14. decembra u „Domu knjige“ u Moskvi održana je prezentacija prvog na teritoriji Srbije dodatka o Rusiji u intelektualnom časopisu „Vodič za život“. Član Saveta Federacije i osnivač dobrotvornog fonda Anatolij Lisicin smatra poraznim da u zemlji, čije stanovništvo je tako pozitivno raspoloženo prema Rusiji, nije prisutna ruska „meka sila“:

- Na teritoriji Srbije, tamo gde nas poštuju, vole i žele da budemo bliski, u informacionom prostoru nema ništa prorusko. Novine, časopisi, televizija – sve je prozapadno. Čak i filmovi koji se daju na televiziji – američki, turski – idu sa srbskim subtitlovima, a naši samo tako. Kada sam pitao činovnike u Ruskom domu zašto je to tako, oni su kroz šalu odgovorili da time teramo Srbe da uče ruski jezik.

Glavna urednica časopisa Danka Milošević naglasila je da je stogodišnjica početka Prvog svetskog rata bila dobar povod da se Srbi podsete na viševekovne veze Srbije i Rusije.

- Senator Lisicin i ja delimo mišljenje da su Rusija i Srbija dve prijateljske zemlje. Zato smo u julu ove godine dogovorili da pokrenemo pokrenemo prilog časopisu „Vodič kroz život“, posvećen Rusiji. U Srbiji već postojimo 4 godine. Za to vrlo kratko vreme stekli smo reputaciju cenjenog magazina, koji podiže intelektualne teme na jedan zabavan način i svaki naš tekst je prožet humorom, originalnošću i naravno istinom, što nas je izgleda i dovelo na drugo mesto po čitanosti u Beogradu. Ta večita potraga za istinom je i naterala senatora Lisicina da nađe medijskog partnera u Srbiji koji bi bio voljan i sposoban da otvori zaboravljene stranice istorije Prvog svetskog rada i da podseti Srbe na mnogovekovne veze sa Rusijom i na originalan način, ali najpre istorijski korektan način pokuša da zaustavi reviziju istorije.

Prema mišljenju Lisicina, veze sa sunarodnicima i širenje ruskog jezika u svetu treba da budu prioritet spoljne politike Rusije. To je ta „meka sila“ koja pronosi rusku ideju u inostranstvu:

- Za 23 godine posle raspada Sovjetsko Saveza, mi smo zaboravili da van granica Rusije živi 30 miliona ljudi koji govore ruskim jezikom i sa kojima treba raditi. Mi nismo radili. U Ukrajini živi 8 miliona Rusa. Nismo ih ni primećivali, niti čuli. Tako je i sa Srbijom. Otvaraju se engleske, francuske privatne škole. Srbi žele da uče ruski jezik, međutim postoji samo jedna škola pri ambasadi. Sunarodnici su predhodnica u inostranstvu. Upravo ti Rusi, ta opština, ta „peta kolona“, treba da sprovodi naše ideje u inostranstvu. Međutim, "Rossotrudničestvo" nema takve zadatke. Njihovi zadaci su veoma uski. Oni su dovoljni samo za uspostavljanje običnih kontakata i doček delegacija. Ne postoji ta „meka sila“, „narodna diplomatija“ sa kojom sve zemlje rade. Predstavništva zemlje u inostranstvu veoma su važna komponenta njene spoljne politike. Ukrajina nas je naučila da sa sunarodnicima treba raditi konretno i pošteno.

Sonja Bošković,