NASA u orbiti patuljaste Cerere

Prvi put u istoriji čovečanstva se jedna kosmička letelica približila planeti Cerera, koja je postala jako interesantna nakon što je utvrđeno da na toj planeti postoje „gejziri“ koji ispuštaju vodenu paru. Posle gotovo osmogodišnjeg putovanja, letelica „Zora“ (Dawn) će narednih 16 meseci proučavati tu patuljastoj planetu.

Cerera je najveće nebesko telo u asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, a NASA je 2007. godine lansirala letelicu „Zora“, čija je prva stanica bila drugi najveći asteroid tog pojasa — Vesta. Naučnike najviše zanimaju dve svetle tačke koje su vidljive u krateru na Cereri, a koje bi mogle da predstavljaju led ili so.

„Zora“ je svoje približavanje patuljastoj planeti započela još decembra prošle godine i usput napravila neverovatne snimke Cerere i celog pojasa. Naučnike i ljubitelje svemira širom sveta je ova planeta počela da interesuje nakon otkrića vodene pare koja izbija sa površine planete iz dva izvora, brzinom od oko šest kilometara u sekundi u trenutku kada se Cerera približavala Suncu.

Naučnici tvrde da to otkriće potkrepljuje teoriju po kojoj je pre više milijardi godina, kamenje i stenje sa vodom i molekulima ugljenika pljuštalo po Zemlji, donoseći joj neophodne sastojke za nastanak života. 

Cereru je 1801. godine otkrio italijanski astronom Đuzepe Pjaci, a ime je dobila po rimskoj boginji zemljoradnje i plodnosti. Ova mala planeta, prečnika oko 1.000 kilometara, kojoj je potrebno četiri i po godine da obiđe krug oko Sunca, prvobitno je bila svrstana u masivne asteroide, ali je kasnijim proučavanjem ustanovljeno da je sfernog oblika i da ima silikatno jezgro sa ledenim omotačem. Zvanično je Međunarodna astronomska unija (IAU) 2008. godine uvrstila Cereru u novu kategoriju „patuljastih planeta", u koju je svrstan i Pluton.

Sonda „Zora“, koja je u misiji izučavanja ove patuljaste planete, veoma je specifična, jer u sklopu svog sistema ima jonske motore koji se pokreću tako što ispuštaju naelektrisane čestice gasa ksenona, koje letelici daju plavičasti sjaj, dok polako stiče ubrzanje. U periodu od sedam i po godina ta sonda je dostigla brzinu od više od 38 hiljada kilometara na sat.

Između ostalog, letelica je projektovana tako da ima izuzetno dugačke solarne panele za proizvodnju energije koja je neophodna za tako dugačak put, imajući u vidu da je Cerera udaljena od Zemlje 500 miliona kilometara, što je tri puta više nego što je Zemlja udaljena od Sunca. 

Susret sa Cererom kulminirao je nakon dugogodišnje misije sonde „Zora“, čiji je usputni zadatak bio da istraži jedan od najvažnijih asteroida tog pojasa — Vestu. Ta misija trajala je 14 meseci, u periodu između 2011. i 2012. godine.

Za nekih mesec dana od ulaska u orbitu Cerere, „Zora“ će početi da šalje podatke i fotografije tog nebeskog tela. Pored toga, cilj ove misije je da se snimi i kartografija planete kao i da se izuči sastav minerala i elemenata koji se nalaze na njoj. Kada se bude najviše približila Cereri, sonda će tom „“ biti oko 10 puta bliže nego što je Mesec udaljen od Zemlje.

Miloš Ćurčin,