Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 20.03.

Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Karta dogovorenog razgraničenja i povlačenja artiljerije - kliknuti za uvećanje




Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

 


Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.03.

Kijev: Razmenjeni spiskovi zarobljenika - Predstavnici Ukrajine, DNR i LNR su razmenili spiskove zatvorenika, saopštio je šef Centra za oslobađanje zatvorenika i talaca u Ministarstvu odbrane Ukrajine Jurij Tandem.
Ukrajina - iz minuta u minut -
"Sada dolazi završna faza pregovora o razmeni zarobljenika. Na delu su DNR i LNR i oni su nam dali spiskove zatvorenika. Takođe, ukrajinska strana je dostavila spiskove ratnih zarobljenika "- saopštava agencija UNN.

LNR i DNR nisu potvrdile ovu informaciju.



Kijevske snage 33 puta prekršile primirje - "Kijevske snage su 33 puta za poslednja 24 časa prekršile režim prekida vatre, dejstvujući po mestima DNR, a koje je prouzrokovalo žrtve u redovima Narodne vojske", navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane DNR.

"U granatiranju pozicija Narodne vojske u mestu Širokino poginula su tri vojnika Narodne vojske, a šest je ranjeno."



Kijevske snage završile sa izgradnjom druge linije odbrane - "U Donbasu je završena izgradnja druge linije odbrane", rekao je šef parlamentarne frakcije "Blok Porošenko" Jurij Lucenko.

"Mogu da kažem brojeve koje malo ko zna - oko 15 hiljada svih vrsta vojnih vozila na kraju prošle i početkom ove godine je na raspolaganju trupama. Mi smo spremni za napad, jer je već stvorena prva linija odbrane, završili smo drugu liniju odbrane "- citiraju RIA Novosti Lucenka.



Kijevske snage saopštile o 27 kršenja primirja - Predstavnivi kijevskih snaga su saopštili da je Narodna bojska 27 puta za poslednja 24 časa prekršila primirje. Prema pres centru kijevskih snaga, od 5.00 časova do 19.00 časova u petak, 16 puta Narodna vojska je koristila minobacače i ručne bacače raketa, 10 puta streljačko naoružanje i jedno tenkovsko dejstvo. Kako je saopšteno, najveći broj napada je u Donjeckom pravcu.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.03.

Tusk: EU o sankcijama Rusiji na leto - Lideri zemalja EU mogli bi u junu doneti odluku o produžetku sankcija protiv Rusije, izjavio je šef Evropskog saveta Donald Tusk. On je naveo da će pristalicama ukidanja antiruskih sankcija biti „teško“ u junu da ubede ostale zemlje u to.

Tusk je ranije saopštio da je Evropski savet odlučio da poveže produžetak ekonomskih sankcija, smatrajući da do toga može doći samo krajem 2015. godine.

Odgovarajući na pitanje da li je siguran u produžetak sankcija do kraja 2015. godine ili okolnosti mogu to da promene, Tusk je izjavio da njegova očekivanja „mogu biti nevažna“.

Ministarstvo energetike Rusije objavilo novu cenu gasa za Ukrajinu - Za drugi kvartal 2015. godine cena ruskog gasa za Ukrajinu bi mogla iznositi 348 dolara, saopštilo je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak. Ministar je dodao da je dug Kijeva za gas sa svim kamatama i kaznama porastao do 2,47 milijardi dolara.

Očekuje se da će danas predstavnici Evropske komisije, Ukrajine i Rusije održati sednicu o isporukama ruskog gasa Ukrajini.

Od kraja februara „Naftogas“ je počeo postepeno da uplaćuje avanse od po 15 miliona dolara. Prva isplata je bila izvršena 27. februara, nakon čega su usledile još 4 tranše.

Ukrajina, Rusija i Evropska komisija su potpisale 31. oktobra 2014. godine sporazum o zimskom gasnom planu u Briselu. On predviđa isplatu Kijeva „Gaspromu“ u iznosu od 3,1 milijarde dolara od 5,3 milijarde dolara duga do kraja godine i kupovinu dodatne količine gasa avansnim plaćanjem. Prema dogovoru, Moskva je dala popust Kijevu od 100 dolara za hiljadu kubnih metara.

U prvom kvartalu 2015. godine cena gasa za Ukrajinu iznosila je 329 dolara za hiljadu kubnih metara gasa.  

Le Pen: EU u problemima, zbog sankcija protiv Rusije - Liderka francuske partije „Nacionalni front“ Marin Le Pen smatra da su se zemlje EU suočile sa velikim ekonomskim problemima nakon uvođenja sankcija Rusiji.

„Mislim da je EU očigledno ispunila zahtev SAD, jer sankcije nisu samo neprijatni gest, već apsolutno neefikasne, što se jasno može videti. Jedinstveni rezultat uvođenja sankcija se vidi u velikim ekonomskim poteškoćama sa kojima su se suočile zemlje EU“, rekla je Le Pen u intervjuu ruskim medijima.

Prema njenim rečima, „na Francusku su sankcije imale ozbiljan negativan uticaj“.

„Smatram da su sankcije sramne mere koje je EU uvela na zahtev SAD. To pogoršava situaciju i jako otežava rad diplomatama“, naveo je francuski političar.

Liderka „Nacionalnog fronta“ je izrazila nadu da će se zemlje EU moći osloboditi od pritiska SAD koje ga izvode zarad promovisanja svojih interesa u Ukrajini.

Kameronov fond: I Srbiji pare za borbu protiv ruskog uticaja - Britanski premijer je predložio da se formira fond za jačanje institucija u istočnoevropskim državama, među kojima su Srbija, BiH, Moldavija i Gruzija.

Britanski premijer Dejvid Kameron ide stopama Margaret Tačer u pokretanju kampanje u jeku strahovanja od novog hladnog rata da se ojačaju bivše komunističke države. Kameron je na samitu EU u Briselu objavio nameru da se suprotstavi uticaju ruskog predsednika Vladimira Putina u istočnoevropskim zemljama.

Kameron je predložio da se formira Fond za dobro upravljanje za jačanje "demokratskih" institucija u istočnoevropskim državama, a za koji bi se izdvojilo 29,5 miliona funti.

Pet miliona funti (oko 7,3 miliona dolara) već se koristi za podršku "demokratskim" institucijama u Ukrajini, a trostruko više biće upućeno za finansiranje programa u Moldaviji, Gruziji, Bosni i Hercegovini (Republici Srbskoj i Federaciji BiH) i Srbiji. Čitajte više

Predsednici Rusije, Belorusije i Kazahstana o valutnom savezu i situaciji u Ukrajini - Nakon neformalnog radnog sastanka s predsednicima Belorusije i Kazahstana, Aleksandrom Lukašenkom i Nursultanom Nazarbajevom, Vladimir Putin je izjavio da bi valutni savez Moskve, Minska i Astane ojačao zajedničko tržište tri zemlje i pomogao da se lakše reaguje na spoljne finansijske i ekonomske pretnje.

Vladimir Putin je govorio i o situaciji u Ukrajini i izrazio nadu da će Kijev poštovati minski dogovor.

„Tokom pregovora, naravno, bilo je reči o situaciji u Ukrajini. Želim da ukažem na aktivno učešće Nursultana Abiševiča (Nazarbajeva) i Aleksandra Grigorjeviča (Lukašenka) u rešavanju ovog problema. Zahvaljujući dogovoru postignutom u Minsku 12. februara pojavila se realna mogućnost za postepeno smirivanje oružanog konflikta. Računamo na to da će vlasti u Kijevu potpuno ispunjavati dogovor iz Minska“, izjavio je Putin.

Predsednik Kazahstana je naglasio da ukrajinsku krizu nipošto ne treba rešavati vojnim putem. Čitajte više

Ruski odgovor na sankcije u skladu sa nacionalnim interesima - Rusija će na sankcije Zapada odgovoriti u skladu sa svojim nacionalnim interesima, izjavio je sekretar za medije ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Već smo rekli da tema sankcija nije tema koja dominira našim dnevnim redom. Prednost dajemo konstruktivnim pitanjima, a ne destruktivnim temama kao što je sankciona retorika“, rekao je Peskov novinarima .

„Zbog toga ove teme ne razmatramo. Ruska Federacija će raditi ono što odgovara njenim nacionalnim interesima, kada je o odgovoru na sankcije reč. To je više puta izjavio i predsednik Rusije“, dodao je Peskov.

Lideri zemalja Evropske unije su se u četvrtak dogovorili da ne produžavaju automatski sankcije Rusiji i povezali to pitanje s punim ispunjavanjem dogovora o rešavanju krize u Ukrajini, postignutog u Minsku.

Nikolić: Uzalud vrše pritisak da ne idem u Moskvu - "Nepristojno davati savete nekome ko savet nije ni tražio", saopštio je kabinet predsednika Srbije, koji je reagovao na izjavu Eduarda Kukana da ne bi trebalo da ide u Moskvu 9. maja.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas šefu Delegacije Evropskog parlamenta Eduardu Kukanu da uzalud vrši pritisak na njega da ne ode na vojnu paradu u Moskvi 9. maja.

"Gospodin Kukan uzalud vrši pritisak na predsednika Republike da donese odluku koja nije u interesu građana Srbije", navodi se u izjavi Nikolića povodom izjave Kukana za današnji Blic da predsednik Srbije ne bi trebalo da ide u Moskvu 9. maja.

Nikolić je ocenio i da je "nepristojno davati savete nekome ko savet nije ni tražio", preneo je kabinet predsednika Republike.

Putin pozvao milijardere da vrate kapital u zemlju zbog mogućih opstrukcija Zapada - Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je domaće privrednike i milijardere da vrate kapital u domovinu, jer postoji mogućnost da njihova sredstva, zbog sankcija, budu zamrznuta u inostranstvu.

Ukrajinska kriza i pad cene nafte ostavili su posledice na rusku privredu, ali u Moskvi veruju da se uskoro može očekivati stabilizacija ekonomije i finansijskog sektora, navodi Asošijeted pres.

Posle višemesečnog pada, ruska rublja jača, a ekonomija se, prema izjavama ruskih zvaničnika, prilagodila sankcijama.

Moskvu, međutim, zabrinjavaju najave Vašingtona i Brisela da se spremaju nove kaznene mere. Sankcije su izazvale znatan odliv kapitala iz zemlje, pa je ruski predsednik apelovao na domaće tajkune i preduzetnike da vrate novac u Rusiju.

„Na osnovu uznemirujućih informacija iz brojnih zemalja utisak je da su mogući pokušaji sprečavanja povratka kapitala u Rusiju. To znači da je moguće ograničenje korišćenja kapitala pod stranom jurisdikcijom. Imajte to na umu“, rekao je Putin. Čitajte više

Lavrov: SAD podstiču Kijev da krizu okonča silom - SAD podstiču Kijev da krizu u istočnoj Ukrajini okonča silom, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, podsećajući na američku podršku nedavno usvojenom zakonu o specijalnom statusu Donbasa, koji je Moskva ocenila kao podrivanje Minskog sporazuma.

„Ako Vašington pozdravlja čin koji podriva Minski sporazum, onda možemo da zaključimo da Vašington podstiče Kijev da taj problem reši vojnim sredstvima“, rekao je Lavrov na konferenciji za medije u Moskvi.

Njegov komentar se odnosi na telefonski razgovor između američkog potpredsednika Džoa Bajdena i ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, u kojem je Bajden pozdravio odluku ukrajinskog parlamenta da Donbasu dodeli specijalni status

Ukrajinski parlament — Vrhovna rada usvojio je 17. marta zakon o dodeli specijalnog statusa samoproglašenim republikama na jugoistoku zemlje, koji je Moskva ocenila kao kršenje sporazuma potpisanog sredinom februara u Minsku. Čitajte više

Ukrajinski tajni agenti među borcima Donbasa? - Ukrajinski parlament usvojio je opšti zakon koji će omogućiti da ukrajinske obaveštajne agencije obavljaju specijalne operacije u „okupiranim teritorijima“ Donbasa. Stručnjaci smatraju da će ovaj zakon omogućiti ukrajinskim agentima da izvode subverzivne akcije na istoku zemlje pretvarajući se da su borci Donbasa.

Odluku su podržala 258 poslanika ukrajinskog parlamenta. Inicijatori zakona navode da je svrha poboljšanje rada obaveštajnih aktivnosti nadležnih tela Ukrajine.

„U stvari, dajemo svojim obaveštajnim agencijama pravo na obavljanje specijalnih operacija na okupiranim područjima“, rekao je autor dokumenta, šef parlamentarnog Odbora za nacionalnu sigurnost i obranu Sergej Pašinki. Dokument treba još da potpiše predsednik. Očekuje se da će stupiti na snagu na dan nakon dana objave u službenom glasniku.

Stručnjaci smatraju da će ovaj zakon omogućiti pripadnicima tajne službe da se pretvaraju da su borci za nezavisnost što bi moglo da bude iskorišćeno za subverzivne operacije na istoku Ukrajine.

Lavrov: Ponovo laži o malezijskom avionu - Nastavljaju se pokušaji izvrtanja činjenica o tragediji malezijskog „boinga“ koji se srušio pored Donjecka, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na kraju razgovora sa svojim iračkim kolegom Ibrahimom Džafarijem.

„Sa velikom pažnjom pratimo sve što baca svetlost na uzroke i odgovornost za ovu katastrofu. Pozivamo na objektivno, nepristrasno i profesionalno istraživanje svih činjenica i verzija, bez izuzetka. Nedopustivo je da neko ima monopol na istinu, dok se takva istraga ne završi. Nažalost, pokušaji da se izvrnu činjenice, da se nameću neke verzije događaja, nastavljaju se sa otkrivenom beskrupuloznošću. Neko možda greši iz drugih razloga“, prokomentarisao je Lavrov informaciju Rojtersa o pronađenim tragovima lansiranja rakete koja je, navodno, oborila malezijski „boing“.

ODKB spremna da pošalje mirotvorce u Donbas - Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB) spremna je da u slučaju donošenja svih potrebnih odluka stavi na raspolaganje svoje mirovne snage za rešavanje konflikta u Ukrjini, saopštio je u Moskvi generalni sekretar ODKB Nikolaj Borjudža.

„Mi (ODKB) imamo mirovnjački potencijal. Naše mirovne snage prolaze odgovarajuću pripremu. U slučaju da takva odluka Ujedinjenih nacija bude doneta, spremni smo da stavimo na raspolaganje konkretne snage“, rekao je Borjudža u razgovoru sa beloruskim novinarima, prenosi agencija Belta.

On je dodao da od odluke Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB zavisi iz kojih zemalja-članica ODKB jedinice mogu biti poslate u mirovnu misiju.

Borjudža smatra da predstavnici zemalja-članica vojno-političkih saveza, bila to ODKB ili NATO, ne treba da se mešaju u sukobe u državama koje nisu članice tih saveza.

HRW optužili Kijev za upotrebu kasetnih bombi - Zaštitnici ljudskih prava međunarodne organizacije Human Rights Watch (HRW) optužili su Kijev i Narodnu vojsku za upotrebu kasetnih bombi na istoku Ukrajine koje su koštale života najmanje 13 civila, saopštavaju američki mediji.

„Upotreba kasetnih bombi pokazuje potpuna zanemarivanje života civila“, izjavio je viši specijalista Human Rights Watch za vanredne situacije Ole Solvanga.

Specijalna posmatračka misija OEBS-a objavila je 13. februara izveštaj o granatiranju Luganska kasetnim bombama. Istog dana je bio objavljen i video na kojem su bili snimljeni ukrajinski vojnici dok razgovaraju o upotrebi fosfornih bombi u vojnom sukobu u Ukrajini.

Human Rights Watch je 21. oktobra objavio izveštaj u kojem se navodi da su ukrajinski vojnici koristili kasetne bombe u naseljenim mestima Donjecka početkom oktobra 2014. godine. Pri tome, HRW je naglasio da su sakupili dokaze da su kasetne bombe koristile ukrajinske snage bezbednosti, a ne ustanici. 

UN su saopštile u novembru da se slučajevi upotrebe ovog opasnog oružja mogu okarakterisati kao ratni zločin i da treba da budu detaljno istraženi.

Holandija demantuje da je malezijski avion oborila raketa iz BUK-a - Holandski odbor za bezbednost, koji rukovodi istragom o padu malezijskog aviona MH17, demantovao je izveštaj holandskog RTL njuza koji je, pozivajući se na nezavisni forenzički tim objavio da je avion pogođen raketom iz sistema BUK.

Holandski RTL njuz objavio je na svom sajtu fotografije istražnog tima koji analizira olupinu aviona. Analiza hemijskog sastava, kako je navedeno, pokazuje da postoje ostaci raketa iz BUK sistema, uključujući i eksploziv.

Pronađeni delovi oružja sastoje se od čelika koji se dovodi u vezu sa ovom municijom korišćenom u lansiranju raketa BUK sistemima, naveo je RTL njuz.

Holandski odbor za bezbednost naveo je, međutim, da je „istraga o nesreći u toku i da je fokusirana na mnogo više uzroka od šrapnela“.

„Važno je dokazati da postoji veza između bilo kog materijala i aviona koji se srušio“, naglašeno je u saopštenju Odbora.

Načelni dogovor u EU o produženju sankcija Rusiji do kraja 2015. - Evropska unija odlučila je da "jasno poveže" svoje ekonomske sankcije prema Rusiji sa "potpunim sprovođenjem" sporazuma iz Minska o Ukrajini, što znači da je načelno dogovoreno da se sankcije produže do kraja godine.

Šefovi država i vlada 28 članica EU složili su se na sastanku u Briselu da će trajanje sankcija biti jasno povezano sa potpunim sprovođenjem sporazuma iz Minska kojim je dogovoren prekid vatre na terenu, imajući u vidu da je sprovođenje predviđeno do kraja 2015. godine, rekao je na konferenciji za štampu predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

Sankcije su uvedene u julu 2014. godine posle rušenja aviona Malejžan erlajnsa iznad istočne Ukrajine. Sankcije, koje su teško pogodile rusku privredu, ističu posle godinu dana, odnosno ovog leta.

U okviru EU zastupnici tvrde linije založili su se za to da se odmah produže sankcije Rusiji da bi se održao pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina. Ali većina je želela da se dozvoli više vremena za donošenje zvanične odluke.

"Naša zajednička namera je vrlo jasna, treba da zadržimo naše sankcije do potpunog sprovođenja (sporazuma) iz Minska", rekao je Tusk, navodeći nemacku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda koji su bili posrednici u postizanju sporazuma iz februara ove godine.

Mekejn: SAD još uvek koriste raketne motore iz Rusije - Američki senator Džon Mekejn iskritikovao je rukovodstvo Ratne mornarice SAD koje je uzalud potrošilo godinu dana pokušavajući da eliminiše zavisnost od ruskih raketnih motora.

„Ratna mornarica je izgubila čitavu godinu radeći vrlo malo na okončanju upotrebe ruskih raketnih motora“ rekao je Mekejn na sastanku senatora sa predstavnicima Ratne mornarice SAD.

Prema rečima Mekejna, mornarica treba da reši problem izvođenja kosmičkih letova bez ruskih motora.

Mekejn je u decembru 2014. godine podneo Senatu amandman na vojni budžet o zabrani kupovine ruskih raketnih motora RD-180. Iniciativa Mekejna predviđa izuzetak za ugovor konsorciuma Boeing i Lockheed Martin za kupovinu ruskih motora do 2019. godine. Ovaj amandman pokazuje želju američkog Kongresa da eliminiše zavisnost od ruskih kosmičkih tehnologija u trenutku pogoršanja odnosa između dve zemlje. 

Video vesti za 20.03.




Zaharčenko: Kijev nije spreman na mir, on želi rat


Na snajperskoj poziciji


Uništen poslednji most koji povezuje LNR sa Ukrajinom

Borbe kod Marinke - 19.01.2015

Bojeva vežba Narodne vojske sa PAT-om ZU-23


Rasčišćavanje aerodroma u Donjecku

Pregled vesti TV LNR za 20.03.

Pomračenje Sunca iz Donjecka



  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima