Umro Tomas Transtremer

Švedski pesnik Tomas Transtremer (1931)  premimuo je 26. marta,  u 84.  godini života,  javila je njegova  izdavačka kuća.

U obrazloženje Nobelove nagarde  koju je je dobio 2011ю  navedena je  sedeća  formulacija „blagodareći njegovim zasićenim,  ali prozračnim slikama  omogućeno nam je da  vidimo realnost na nov način“.

Podsećamo  da je poslednji  put ovo najviše svetsko priznaje za knjižebnost   dodeljena jednom pesniku 1996. : dobila ga je poljska pesnikinja Vislava Šimborska.

Osamdesettrogodišnji Tomas Transtremerbio  je jedan od najvećih švedskih pesnika XX veka,  autor je 12 pesničkih i proznih knjiga.   Dela su mu pevedena na oko 50 jezika,  a   na srbski jezik  ga je najviše prevodio  njegov lični prjatelj pesnik Moma Dimić.  Njegove kao i prevodebranke Ivić na srbski jezik   osim u  pesničkim zbirkama  objaljivala  je i  naša knjižena peridika: Letopis Matice   Srpske, Sveske,  Pismo, Bagdala,  Slava,  Lipar,  Književnost.

Književni kritičari ga  uvrštavaju u isti rang s Avgustom Strindbergom,  Emanuelom Svedenbergom  i Ingmarombergmanom.

Njegov talenat je odavno priznat,  pa su mu dodeljene   sve skandinavske  i ugledne svetske  književne nagrde među kojima i Petrarkina,  kao i Evropska  pesičlka  nagrade Književne opštine Vršac,  Srbija.

Transtremer je inače po obrazovanju lekar -psiholog,  radio je u zatvorima  za maloletnike kao i ubolnicama u kojima su  se lečila lica  od povreda na radu.

Profesionalni je  pijanista i muzičar.   Tokom svog dugog života švedski pesnik je često dolazio u teška iskušenja.

Početkom 1990.  g.  preživeo je infarkt čija je posledica oduzetot desne strane tela. Izgubio je sposbnost da govori,  da  piše i muzicira  desnom rukom,  ali je ipak  naučio da piše i svira na klaviru  levom rukom i izvodi dela koja su kompozitori specijalno za njega napisali.

Bio je jedan od najčiatanijih  švdskih pesnika,  a teme njegove poezije su večne pesničke-život,  smrt, ljubav,  istorija. 

Nazvan je „majstorom misticizma “ pošto  u njegovom pesničkom opusu dominira  veza intime pojedinaca i sveta u kojemu živi.

Bliska mu je ruska književnost,  pa je nekoliko pesama posvetio Gogolju. O njegovom stvaralaštvu eseje je pisao i Josifbrodski.

Kritika netrnsparnenosti odlučivanja Nobelovog komiteta

Podsećamo da su  uoči dodele Nobela te,  2011.  godine, kritičari rada Švedske akademije  veoma oštro ukazivali i na netrasparentnost  procesa odlučivannja u izboru laureata. 

Tada je retka iformacija je procurila u torak, 5.  oktobra kad je švedski pisac i istoričar Peter Englund, koji je tradicionalno saopštavao ime dobitnika, rekao   novinarima da akademici trpe pritisak „neshvatjivog predubeđenja“ prilikom  odabira kandidata sa kojima se sami morajuboriti, preneo je list Japan Times. Radilo se o očekivanju da  se nagrada  po svaku cenu dodeli evropskom autoru. 

„Smatram da se  tu  radi pre svega o evropskom predubeđenju  koje dolazi do izražaja evo već nekoliko godina,  ali po mom mišljenju ono je sasatvni deo nekog programa”,  rekao je Peter Englund,  i,  kako citira japanski list,  „I po toj  neobjašnjivoj   predubeđenosti  ispada da nam je lakše da razumemo   ono što nam jebliže u svakom smislu.”

Švedski naučnik je dalje rekao,  kako navodi Japan Times,  da  su „potrebni veći napori kakobi se shvatila  književnost iz geografskih udaljenih zemalja“. Stoga možda nagrada i nije dodeljena Japancu Hariki Murakamiji niti Amerikancu Filipu Rotu,  negobaš švedskom pesniku.

Da bi ocenili kvalitet   dela  nekog predloženog pisca, akademici nisu morali  da  „jezde izabrda,  iza gora”,  kad već imaju kandidata  koiji živi s njima u Stokholmu,  a sam Englund se s njim  i lično poznaje. 


Branko Rakočević