Čitanje u vreme Adolfa Hitlera

.Keistian Adam (Christian Adam): „Čitanje u vreme  Adolfa Hitlera - autori, bestseleri i čitaoci  u Trećem rajhu (Lesen unter Hitler –Autoren, Bestseler, Leser,  im  Dritten Reich)

Nemački istoričar Kristian Adam (Christian Adam)  sastavio spisak knjiga koje su bile najpopularnije među Nemcima u periodu nacističke diktature od 1933. do 1945.

Čitanje u vreme Adolfa Hitlera - Lesen unter Hitler

Istoričar je istraživao preko 350  knjiga,  izučavajući istoriju njihovog  objavljivanja i popularnosti među nemačkim čitacoima tog perioda i sve to objavio u knjizi „Čitanje u vreme Adolfa Hitera – autori, bestseleri i čitaoci u Trećem Rajhu“(„Lesen unter Hitler –Autoren,  Bestseler, Leser im Dritten Reich“).

Kako zapaža Adam,  u Trećem Rajhu bestselerom se smatrala knjiga štampana u tiražu od  100.000 i više primeraka.

To su bili pretežno romani, priručnici, sladunjave bulevarske novele,  knjige iz određenih specijannosti,  zbornici priča i reportaža sa fronta.

U principu,  po mišljenju istoričara Kristiana Adama, u Trećem rahju su bile popularna ona dela koja su po svemu, a posebno po sadržaju i idejnim porukama,  bila suprotna od zabranjenih  pisaca i dela .

U uslovima surove cenzure  procvetala je apolitična literatura,  a s druge strane, kako primećuje autor, to pokazuje  da nacisti  nisu uspeli   svu lliteraturu  da unicifiraju  i da je potčine ideologiji.

Mnogi to objašnjavaju  haosom koji se stvorio u nacističkom  državnom aparatu  u kojemu je postojalo dvadsetak kontrolnih organa,  pri čemu  je svaki nacistički lider  imao svoje viđenje kakva treba da bude literatura.

Jedan od glavnih ideologa,  Alfred Rozenberg, ne priznaje zabavnu  književnost

Jedan od glavnih ideologa Trećeg rajha, Alfred Rozenberg, nije priznavao zabavnu književnost smatrajući da ona stvara nepravilno raspoloženje u društvu.

Sa svoje pak strane,  ministar propagande Jozef Gebels,  naprotiv, je smatrao da u ratnim  uslovima, posebno posle učestalih poraza na frontovima, zabavna literatura   može korisno da posluži kao ventil za društvene napetosti.Izdavači su koristili tu zbrku.
  
Rekordni   tiraži

Nemci su  (sa izvesnim izuzecima) čitali iste knjige kao i posle Drugog svetskog rata
 
Ako ostavimo po strani  rekordne tiraže među kojima su nesporni lideri bili Hitelorv „Majn Kampf“ sa  teško dostižnih 12 miliona primeraka, „Mitove 20. veka“ nacističkog ideologa Alfreda Rozenberga (1,3 milion), ili knjigu za omladinu  „Bitka za Nemačku“ sa 1,9 milion čiji je autor jedan od poznatijih nacističkioh glavešina Filip Bouler, čija je populranost bila obavezna,   Nemci su takoreći čitali iste one knjige kao i posle rata.

Među njima su bile i „Zameo ih vetar“ Margaret Mitčel (366 hiljade primeraka),  humoristički zbornik Henriha Sperla(Heinrich Sporel),  „O tome je moguće govoriti“  (tiraž: 890 hiljada), zatim „Vetar,  pesak  i zvezde“ Antoana de Sent –Egzeperia (135 hiljada) ili zbornik saveta Johane Harer (Johanna Haarer) „Nemačka majka i njeno prvo dete“   i  „Nega  novorođenčeta“,  koje su se,  kao što je pozanto,  na  knjižarskim policima  nalazile  do 1987.


Branko Rakočević