Evropske sprave za mučenje

Posle velikog uspeha širom Evrope, u Beogradu je otvorena izložba srednjovekovnih sprava za mučenje. U kazamatima Vojnog muzeja na Kalemegdanu izloženo je više od 60 sprava, stolica za isleđivanje, razapinjač, i čuvena nirnberška gvozdena devica, Ajron mejden. Pojedine sprave korišćene su pre samo 100 godina.

Izložba na Kalemegdanskoj tvrđavi osvrće se na jedno od najmračnijih poglavlja u ljudskoj istoriji u kojem je sve bilo podređeno autoritetu vođe i verskim normama. Izložba nikoga neće ostaviti ravnodušnim, a ono što je iz naše perspektive najčudnije, sve sprave bile su priznate zakonom i širom Evrope korišćene tokom sudskog procesa, za dobijanje priznanja i kažnjavanje prestupnika.

Kao što su donošene zakonskim aktima, tako su postepeno i ukidane. Najduže je opstala giljotina, uvedena kao humaniji način izvršenja smrtne kazne, podseća Ana Rajlić iz JP „Beogradska tvrđava".

„Upravo čovek koji je giljotinu uveo u zakon, stradao je od te sprave, Žozef Giljotien, sprava je po njemu dobila ime, postavlja se pitanje koliko je to humaniji način, s obzirom da je naučno dokazano da i nakon odsecanja glave ljudski mozak radi još desetak sekundi, tako da je čovek svestan onoga što mu se dogodilo", kaže Ana Rajlić.

ČELIČNA DEVICA - Sprava iznutra obložena šiljcima koja je dovodila do spore smrti. Surovost se ogleda u činjenici da šiljci nisu probijali vitalne organe, ali su u 99 odsto slučajeva dovodili do smrti.

Pred posetiocima Vojnog muzeja su replike najstrašnijih i najpoznatijih sprava koje su u većini slučajeva vodile u smrt, ali i onih koje su mučenog izvrgavale ruglu i osudi javnosti. Vlasnici postavke su iz Poljske, sprave su prikupili od evropskih kolekcionara, istoričara iz raznih zemalja, a najveći deo je iz Britanije, gde su sprave najviše korišćene, kao i u Nemačkoj i Španiji.

Teško je odrediti koja je najsurovija, a svakako najpoznatija je čelična devica, sprava za mučenje koja podseća na devojku, prvi put korišćena u ninberškoj sudnici.

„Čovek uđe u tu spravu, ona je iznutra obložena šiljcima koji ne probijaju vitalne organe, tako da je reč o sporoj smrti. To je sprava koja je u 99 odsto slučajeva dovodila do smrti, jer bi osuđenik iskrvario. Ove sprave su bile u širokoj upotrebi tokom 16. i 17. veka, a u pojednim zemljama, slične su ostale u upotrebi i u dvadesetom veku", kaže Rajlić.

Na izložbi su predstavljene i manje opasne sprave, poput „Flaute". Podaci o toj napravi nalaze se u italijanskim dokumentima iz 18. veka. Naprava je postavljana oko vrata osuđenika, a prsti bi mu se zaključavali u posebne stege. Trajanje kazne zavisilo je od vrste zločina. Uglavnom su to bili sitni prestupi, remećenje javnog reda i mira, a zabeleženo je da se „Flauta" koristila za kažnjavanje loših muzičara, čije bi sviranje zasmetalo plemićima. Izložba treba da pomogne da shvatimo period u kojem se je sve bilo podređeno autoritetu vođe koji je bio izuzetno jak, sve je bilo podređeno njemu, crkva i država deovale su kao jedno.

Organizatori ističu da izložba nema nikakve veze sa Srbijom i njenim nasleđem. Kod nas nije zabeležena inovativnost u uvođenju ovakvih sprava, jedina sprava za mučenje korišćena u Srbiji je kolac. Izložba na kalemegdanskoj tvrđavi otvorena je do oktobra.