Američki dronovi ubice

Baraku Obami je žao zbog napada drona u kome je poginuo i jedan Amerikanac. Napad se dogodio u januaru kada je iz kuće na granici između Pakistana i Avganistana, koja je bila meta američkog napada, izvučeno šest umesto četiri tela.

Pored „osumnjičenih terorista“ ubijena su i dva zapadna taoca, američki i italijanski državljani Voren Vejnštajn i Đovani Lo Porto, koje je Al Kaida kidnapovala u Pakistanu 2011. i 2012. godine.

Javnost je o njihovoj pogibiji obaveštena četiri meseca kasnije, što je Obama pohvalio kao dokaz američke „transparentnosti“.

„Sledimo uputstva za borbu protiv terorizma“, objasnio je u obraćanju iz Bele kuće i rekao da preuzima odgovornost za operaciju.

„Standardi“ za smrtonosne udare

Kada predsednik Sjedinjenih Američkih Država preuzme odgovornost za smrt civila, to ne nosi rizik jer ne postoji međunarodni sud koji bi mu sudio.

„Uputstva za borbu protiv terorizma“ nisu nekakav univerzalni priručnik, već strategija koju je nakon 11. septembra razradila američka obaveštajna agencija CIA za ono što je Džordž Buš nazvao „ratom protiv terora“.

Za mnoge širom sveta ovaj rat se pretvorio u rat terorom. Novina je u tome što, zahvaljujući tehnološkoj prednosti, SAD vode rat bez žrtava na svojoj strani.

Tehnologija dronova koja se razvila na bojnim poljima u Iraku, Avganistanu i Pakistanu izmenila je vojnu taktiku američke vojske. Za razliku od rata u Vijetnamu, kada su kovčezi sa telima američkih vojnika uticali da se javno mnjenje okrene protiv rata, smrtonosnim operacijama dronovima upravljaju piloti koji sede u bunkerima u Nevadi i zahvaljujući satelitskoj vezi prate kretanje potencijalnih „terorista“.

Odluka o tome na koga će pucati zavisi od njihove procene da li se pokretne mete, koje na crno-beloj slici na ekranu podsećaju na muve, uklapaju u profil „terorista“.

Utvrđeno je da su u 40 odsto slučajeva obaveštajne informacije koje služe za pokretanje napada neprecizne, zbog čega umesto „prioritetnih meta“ stradaju civili. U Jemenu je tako dokumentovano da je u jednom napadu ubijeno dvanaest civila, uključujući trudnicu i troje dece, dok je na drugom mestu uništena kuća u kojoj je bilo devetnaestoro ljudi, među kojima žena i dece.

Odgovarajući na kritike o broju ubijenih civila, Obama je u maju 2013. godine govorio o „standardima“ za smrtonosne udare. Oni su mogući, rekao je, samo kada je „gotovo sigurno da civili neće biti ubijeni ili ranjeni, to je najviši standard koji možemo da postavimo“. Ubistva civila su se, međutim, nastavila.

Program za ubijanje industrijskih razmera

Broj civilnih žrtava u Vaziristanu, na severo-zapadu Pakistana gde SAD bombarduju iz nedelje u nedelju, popeo se na nekoliko hiljada. Samo prošle godine je u američkim napadima u Pakistanu i Jemenu, u kojima je ciljana 41 osoba, ubijeno 1.500 ljudi, prema podacima organizacije „Hjuman rajts obzervers“.

Za nagrađivanog američkog novinara Krisa Vudsa, koji se godinama bavi ratovima u kojima su dronovi glavno oružje, reč je o „programu za ubijanje industrijskih razmera“.

„Govorimo o hiljadama ljudi ubijenih u tajnim operacijama CIA“, kaže Vuds.

O hiljadama civilnih žrtava govori i pakistansko ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju povodom pogibije američkog i italijanskog taoca.

Njihova smrt „pokazuje rizik (…) od upotrebe tehnologije, na koji Pakistan odavno upozorava. Nakon što je izgubio hiljade nedužnih civila u ratu protiv terora, Pakistan potpuno razume (ovaj) tragični gubitak“.

Alka Pradan, advokat koji zastupa žrtve američkih udara, govori o licemerju Obamine administracije.

„Bela kuća ustanovljava opasan presedan — ako ste zapadnjak i slučajno vas pogode, reći ćemo da nam je žao, ali ukoliko ste iz Jemena ili Pakistana, podići ćemo zid ćutanja. Ovakva nedoslednost se širom sveta doživljava kao licemerje i znatno šteti imidžu SAD“, poručila je u saopšenju koje je preneo britanski Gardijan.

Napadi dronova su osnažili antiameričko osećanje u Pakistanu, Avganistanu, Jemenu, ali i drugde u svetu, u Evropi, Južnoj Americi, Africi. Oni ne samo što nisu zaustavili Al Kaidu, što je bio proklamovani cilj rata protiv terora, već su doprineli njenom širenju.

Ana Otašević,