Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 27.04.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje 


Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 27.04.

Prerušeni diverzanti kijevskih snaga upadaju u LNR - Kijevske diverzantske grupe prodiru na teritoriju Luganske Narodne Republike prerušeni u narodnu vojsku i civile, saopštio je zamenik komandanta Narodne vojske Vitalij Kiseljov.

Prema podacima Narodne vojske, u LNR je trenutno aktivno nekoliko diverzantskih grupa

„Glavni zadatak diverzantsko-izviđačkih grupa je destabilizacija situacije i sejanje panike među lokalnim stanovništvom. Počevši od flajera, kačenja sadržaja provokacionog karaktera na internet, do ozbiljnijih stvari: postavljanja mina“, rekao je Kiseljov. 

Nedavno je u LNR razbijena još jedna grupa diverzanata.

„Trenutno se članovi ove grupe nalaze u našim službama, sa njima se radi. Detalji se još uvek ne saopštavaju. Pokušavamo da radimo na sprečavanju. U Lugansk se vraća mnogo civila. Dan i noć radimo. Ako mi prespavamo, lokalno stanovništvo se neće probuditi“, naglasio je Kiseljov.

Basurin: Kijevske snage 51 put prekršile primirje - Kijevske snage su za poslednjih 24 časa 51 put napale teritoriju Donjecke Narodne republike. Kao rezultat napada, poginuo je jedan vojnik, a dva su teško povređena. Ponovo je dejstvovano teškom artiljerijom, a koja je prema Minskom sporazumu trebalo da bude povučena još krajem marta. Pod udarom su se našla naselja Nova Marevka, Širokino, Gorlovka, Spartak, Žabičevo, Oktobarski, kao i aerodrom u Donjecku. 

Zaharčenko: Narodna vojska primorana da vrati deo teškog naoružanja - ."Narodna vojska je primoranana da vrati deo teškog naoružanja na bivše pozicije, da bi odgovorila na napade kijevskih snaga", saopštio je Alekandar Zaharčenko.

"Ako ćemo povući naše oružje i druga strana puca na nas, moramo da im odgovorimo. Zar to nije logično? Stoga, deo teškog naoružanja smo vratili na stare pozicije, "- rekao je Zaharčenko.

Prema njegovim rečima, Kijev nije ispunio nijednu tačku Minskog sporazuma.

Upitan o uvođenju mirovnog kontingenta u Donbas, Zaharčenko je rekao da "je malo verovatno da će se sukob sprečiti sa inostranstranim trupama." Lider DNR je dodao da je Vojska DNR u stanju da reši svaki problem na svojoj teritoriji.

OEBS: Najintezivnije borbe u Širokinu  - .Misija OEBS-a u Ukrajini je u zabeležila najintenzivnije borbe u Širokinu od februara ove godine. To je saopšteno na sajtu Organizacije.



Kijevske snage i dalje imaju jedinice koje su van kontrole Kijeva  - .Sudbina dobrovoljačkih bataljona kijevskih snaga koje nisu pod kontrolom Kijeva će zavisiti od toga da li će se dobrovoljno priključiti regularnoj vojsci. Ako ne, njihova sudbina će biti rešena sprovođenjem zakona, rekao je šef pres službe Generalštaba kijevskih snaga Aleksej Mazepa.

Ukrajina - iz minuta u minut -


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 27.04.

Putin i Oland: Ili „mistrali“, ili novac nazad  - Predsednici Rusije i Francuske Vladimir Putin i Fransoa Oland složili su se da Francuska preda Rusiji nosače helikoptera tipa „mistral“ ili da vrati dobijeni avans za njih. Rokovi isplate obaveza zasada nisu poznati, saopštio je novinarima pres-sekretar šefa ruske države Dmitrij Peskov.

„Ne, nisu precizirani konkretni rokovi“, odgovorio je on na pitanje da li je na sastanku Putina i Olanda u Jerevanu bilo reči o rokovima za odluku o „mistralima“.

Pri tome, Peskov je potvrdio da je „tema je pokretana u koloseku onoga što je još na pres-konferencije u Parizu (22 aprila) govorio predsednik Francuske“.

„Zapravo, ova pozicija je bila potvrđena. Pozicija je sasvim prosta — ili roba ili već uplaćena suma. Potvrđeno je u celini da se strane slažu po ovoj poziciji“, konstantovao je pres-sekretar.

Lideri Rusije i Francuske su na sastanku u Jerevanu 24. aprila razgovarali na temu „mistrala“. „Mistrali“ su bili tema razgovora i u ovom slučaju nema nikakvih problema, saopštio je Peskov.

Na kraju razgovora Putina i Olanda, francuski predsednik je izjavio da konačna odluka o nosačima helikoptera još nije doneta.

Bivši premijer Kanade miri Moskvu i Otavu  - Bivši šef kanadske vlade Žan Kretjen namerava da poseti Moskvu i razgovara sa predsednikom Rusije o normalizaciji rusko-kanadskih odnosa, iako sadašnja Vlada ne odobrava njegovu misiju, saopštava „Gloub end mejl“.

Prema rečima docenta politikologije Univerziteta Kalgari Roba Hjuberta, odnosi između Rusije i Kanade su danas „možda i najhladniji od vremena Hladnog rata“. Politikolog smatra da Kretjen treba da bude pažljiv i ne ostavi utisak da on „opravdava akcije Kremlja“. Uostalom, navodi naučnik, turneja bivšeg premijera biće korisna, ako bude probni balon u pokušaju da se oslabi napetost u odnosima dveju zemalja.

Protekle godine, Kanada je skoro u potpunosti obustavila saradnju sa Rusijom zbog konflikta u Ukrajini, i podržala isključivanje Rusije iz G8. Vlada je nedavno objavila da kanadska vojska kreće u Kijev, gde će obučavati ukrajinske kolege.

Vlasti Kanade su požurile da izjave da nisu sankcionisale putovanje Kretjena u Moskvu i njegov susret sa šefom ruske države.

Ukrajina uvela sankcije Putinu  - Predsednik Vrhovne rade Ukrajine Vladimir Grojsman potpisao je dekret o uvođenju sankcija protiv 35 ruskih političara, uključujući i predsednika Rusije Vladimira Putina.

Predsednik Vrhovne rade potpisao je dekret koji su poslanici usvojili 22. aprila i koji predviđa uvođenje sankcija protiv predsednika Rusije Vladimira Putina. Osim ruskog predsednika, ovaj ukaz predviđa i različite vrste ograničenja za još 34 osobe.

O potpisivanju dokumenta izveštavaju kako ruski, tako i ukrajinski mediji. Tas piše da je Grojsman potpisao preporuku Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Sa svoje strane, sajt ukrajinske televizije „112“ naziva potpisani dokument „obraćanjem međunarodnoj javnosti“.

U ovom obraćanju govori se o uvođenju personalnih sankcija protiv 35 ruskih političara, uključujući i Vladimira Putina. Usvojeni dokument kratko nazivaju „Spiskom Savčenko“, imajući u vidu ukrajinskog pilota Nadeždu Savčenko, koja se nalazi u moskovskom pritvoru po optužbi za umešanost u pogibiju ruskih novinara u Donbasu.

U dokumentu se govori da je Savčenkova nezakonito uhapšena i prevedena na teritoriju Rusije, kao i o potrebi da ruska strana poštuje sporazum iz Minska.

Samit Ukrajina-EU danas u Kijevu  - Vlasti Ukrajine i rukovodstvo EU okupiće se danas na 17. samitu Ukrajina-EU. Ovo je prvi samit na visokom nivou, nakon što je Kijev potpisao sporazum o asocijaciji sa EU

Tokom sastanka planirano je da se razgovara o pitanjima vezanim za implementaciju sporazuma iz Minska.

Samit će poslužiti i kao platforma za pripremu većeg majskog samita Istočnog partnerstva u Rigi, na kom, između ostalog, Kijev planira da pokrene pitanje perspektive članstva u EU.

Donald Tusk je saopštio da EU namerava da zatraži od Ukrajine ispunjavanje „domaćeg zadatka“, kako bi bio moguć bezvizni režim kojem tako dugo teže kijevske vlasti. Prema rečima predsednika Evropskog saveta, „potreban je veći progres, između ostalog, u reformama tužilaštva, pravosuđa i organa bezbednosti“ u Ukrajini. Prepreke koje otežavaju put ka bezviznom režimu, šef Evropskog saveta je nazvao konflikt u Donbasu i rastu pretnje od ilegalne imigracije u Sredozemlju.

DPA: Nemačka znala za opasnost letenja nad Donbasom  - Nemačke vlasti su znale pre pada „boinga 777“ da postoji opasnost za letove iznad istoka Ukrajine, ali nisu informisale nemačke avio-kompanije, saopštila je u ponedeljak nemačka informativna agencija DPA, pozivajući se na zajedničku istragu medijskih kuća VDR, NDR i lista „Zidojče cajtung“.

„Boing 777“ malezijske avio-kompanije, koji je leteo iz Amsterdama u Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014. godine kod Donjecka na jugoistoku Ukrajine. Svih 298 putnika i članova posade je poginulo. Do sada je identifikovano 296 žrtava katastrofe.

Kako prenose mediji, pozivajući se na poverljive izveštaje Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, u tzv. telegrafskim porukama od 15. jula 2014. godine, dva dana do nesreće, resor je govorio o neizvesnoj situaciji na istoku Ukrajine. Razlog je bio ukrajinski vojni avion An-26, koji je dan pre toga bio oboren na visini od preko 6.000 metara.  

Po mišljenju vojnih eksperata, ova činjenica služi kao dokaz da opasnost preti i avionima na mnogo većoj visini, uključujući i putničke.

Ministarstvo saobraćaja Nemačke, na zahtev DPA, saopštilo je da Vlada Nemačke pre pada linije MH17 nije raspolagala informacijama o rastu opasnosti po civilne avione nad teritorijom Ukrajine.

MSP Rusije: Ukrajina da prestane da proverava posmatrače OEBS-a  - Moskva je zabrinuta time što ukrajinske snage bezbednosti vrše nezakonita proveravanja posmatrača OEBS-a u Donbasu. Na račun misije stižu i pretnje, što je kategorično nedopustivo, kaže se u komentaru MSP Rusije, objavljenom u ponedeljak.

Ruski spoljnopolitički resor primetio je da se u izveštajima specijalne posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini sve češće opisuju slučajevi proveravanja automobila, dokumenata i državljanstva posmatrača OEBS-a od strane ukrajinskih vojnika i dobrovoljačkih formacija. Međunarodne posmatrače često direktno pitaju ima li među njima državljana Rusije.

„Ministarstvo spoljnih poslova Rusije poziva ukrajinske vlasti da prekinu praksu nezakonitih proveravanja posmatrača OEBS-a i savesno se drže svojih međunarodnih obaveza, uključujući i one prema specijalnoj posmatračkoj misiji“, kaže se u komentaru.

Tusk: EU nema želju da šalje mirovnjake u Ukrajinu  - Evropa nije oduševljena mogućnošću slanja mirovnog kontigenta na teritoriju Ukrajine, ali je spremna da ojača misiju OEBS-a, izjavio je predsednik EU Donald Tusk u intervjuu jednom od ukrajinskih kanala.

„Sada, pravo da vam kažem, ne vidim entuzijazam u Evropi, kada je reč o slanju specijalne mirovne misije u Ukrajinu. Raspoloženje se, naravno, može promeniti“, navodi agencija UNIAN reči Tuska.

Tusk je naveo da je realizacija sporazuma iz Minska prioritet za Evropu.

„Razumem da on (sporazum) ne zadovoljava sve strane, i možda nije najbolje rešenje za Ukrajinu, ali je nesumnjivo naš najvažniji cilj — prava prilika da se uspostavi mir i dođe do istine. Ja u potpunosti razumem zašto je efektivno praćenje tako važno, ne samo za Ukrajinu, već i za Evropu. Evropa je spremna da ojača misiju OEBS-a i stvori je efiksnijom“, naglasio je predsednik EU.

Prema njegovim rečima, u sadašnjim uslovima „nemoguće je doneti odluku o specijalnim mirovnim snagama iz Evrope“.

Tusk će učestvovati na samitu Ukrajina-EU u Kijevu na kojem je planirano da se razgovara, između ostalog o pružanju makrofinansijske pomoći Kijevu i situaciji u Donbasu.

Jacenjuk: Donbas duguje Kijevu tri milijarde dolara  - Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je da Kijev nije primio približno 3 milijarde dolara za porez od Donbasa, istočne ukrajinske oblasti zahvaćene sukobom.

Donbas, oblast na istoku Ukrajine koju potresaju unutrašnji sukobi, Kijevu duguje oko tri milijarde dolara za porez, izjavio je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk.

„Nismo primili tri milijarde (dolara) za porez, a gubici (kao posledica vojnih akcija) premašuju desetine milijardi“, rekao je Jacenjuk za ukrajinsku televiziju Kanal 5.

Jugoistočna Ukrajina pogođena je humanitarnom krizom koja je posledica vojne operacije kijevskih vlasti protiv ustanika koji se zalažu za nezavisnost tog regiona.

Prema Državnom komitetu za statistiku Ukrajine, prebivalište u Donjecku i Lugansku 1. marta 2015. godine ima 4.278.924, odnosno 2.212.947 stanovnika. Jedna ukrajinska grivna u ovom trenutku vredi 0,044 američka dolara. Čitajte više

Štajnmajer: Ekonomska stabilnost Ukrajine nemoguća bez Rusije  - U službenom pismu koje je došlo do medija, ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer poziva da se ne ignoriše važnost Rusije u rešavanju problema u Ukrajini.

Mediji su imali pristup službenom pismu Žan-Klodu Junkeru, u kom nemački političar poziva da se smekša odnos prema Rusiji u vezi sa zonom slobodne trgovine Ukrajine i Evropske unije. 

U pismu koje je datirano 2. aprila ove godine, Frank Valter Štajnmajer insistira da se obnove trilateralni pregovori Evropske unije, Ukrajine i Rusije, kako bi se našlo „praktično rešenje“ problema. 

Nemački političar poziva Evropsku komisiju da „pokaže fleksibilnost koliko je to moguće u okvirima sporazuma“. Ministar inostranih poslova Nemačke u pismu takođe navodi da je „bez učešća Rusije praktično nemoguće dostići ekonomsku stabilnost u Ukrajini“ i preporučuje da se izradi „pragmatičan, politički pristup bez preduslova“.

Klintonova ili Buš - Rusiji svejedno - Naslednik američkog predsednika Baraka Obame teško da može da ublaži stav Vašingtona prema Rusiji. Ukrajina će biti „u srcu sukoba“ između Kremlja i Bele kuće i posle američkih predsedničkih izbora 2016. godine.

Pristup svih glavnih predsedničkih kandidata Rusiji sličan je trenutnom i svi oni podržavaju ideju da Ukrajinu treba snabdevati oružjem, kaže direktor Centra za energetiku, prirodne resurse i geopolitiku na Institutu za analizu globalne bezbednosti Arijel Koen.

„Kako pokazuju ankete, Amerikanci se solidarišu sa Ukrajinom. Većina ispitanika je za oštrije sankcije Rusiji. Svi glavni predsednički kandidati, osim senatora Randa Pola, smatraju da treba da se zauzme čvrst stav prema Moskvi i pruži podrška u naoružavanju Ukrajine“, istakao je ekspert. Čitajte više

Nova Ukrajina se ne može graditi bez Rusije - Nova nezavisna Ukrajina može biti izgrađena samo ruku pod ruku s Rusijom, uveren je jedan od lidera konzervativne nemačke partije „Alternativa za Nemačku“ Aleksandar Gauland.

To što situacija u Evropi ponovo podseća na period Hladnog rata rezultat je spoljne politike Zapada, izjavio je zamenik predsednika konzervativne partije evroskeptika „Alternativa za Nemačku“ Aleksandar Gauland u intervjuu za Sputnjik. 

„Bilo je savršeno jasno da se s raspadom vojnog bloka Varšavskog pakta završilo i vreme NATO-a. Ipak, Severnoatlantska alijansa je odlučila da se potpuno približi ruskoj granici i kao rezultat smo dobili ’Hladni rat 2‘. Ali za uspostavljanje novog evropskog poretka mogao je da bude odabran i sasvim drugačiji put“, smatra Gauland. Čitajte više

Video vesti za 27.04.




Borbe u Šrokinu - kijevske snage

Čečenski odred kijevskih snaga u borbama za Širokino 

Intervju sa srbskim dobrovoljcem Dejanom Berićem

Prva linija kijevskih snaga kod Širokina

Dejstvo kijevskih snaga protivoklopnom raketom

U patroli sa Narodnom vojskom

Komandant "Motorola" pozdravlja Obamu

Kijev nastavlja gradnju zida na granici sa Rusijom

Basurin o situaciji

Obuka kijevskih snaga 

Na liniji odbrane Narodne vojske

Novinari "Newsfront" kod Širokina

Dim iznad Donjecka 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima