EK: Srbija će isplivati iz recesije u 2016.

Prema novoj prolećnoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije koja se odnosi na zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji, Srbiju u ovoj godini čeka negativni privredni rast od 0,1 odsto, a u narednoj godini rast od 1,2 odsto.

Privreda Srbije će, prema najnovijim procenama Komisije, uspeti da blago ispliva iz recesije, ali će perspektive privrednog rasta ostati krhke.

Posle nedavnog odobravanja trogodišnjeg kreditnog aranžmana od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbiji, niže cene nafte će, u kombinaciji sa rastućim poverenjem, verovatno doprineti oporavku bruto kapitalne formacije, dok će snažna tražnja iz inostranstva pružiti podršku izvozu Srbije, navodi se u izveštaju Komisije.

Ipak, neizvesnost u pogledu zapošljavanja i lične potrošnje će verovatno opstati, ocenjuje Komisija, prenosi Tanjug.

Najavljena fiskalna konsolidacija i strukturne reforme, prema ocenama Komisije, imaju odlučujući uticaj na prognoze privrednog rasta Srbije, pa se tako, s jedne strane, očekuje da će ove mere štetiti ličnoj i javnoj potrošnji, koja bi, prema nekim projekcijama, mogla u naredne dve godine negativno da utiče na rast.

Sa druge strane, ove mere bi trebalo da podignu potencijalni privredni rast i da obnove temelje za održivi ekonomski rast.

U skladu sa tim, projekcijom se predviđa progresivno jačanje investicione aktivnosti u Srbiji, podstaknuto poboljšanjem situacije u poslovnom okruženju i smanjenim rizicima i neizvesnošću, navodi se u izveštaju.

Procene su da će jačanje spoljne tražnje od članica Evropske unije, koja je najvažniji trgovinski partner Srbije, doprineti nastavku rasta izvoza, ocenjuje Komisija.

Ipak, uravnoteženje fiskalne konsolidacije i sprovođenje ambicioznih strukturnih reformi, u uslovima visoko neizvesnog međunarodnog okruženja, predstavljaće veliki izazov za vladu u Beogradu, ocene su Komisije.

Stopa nezaposlenost u Srbiji će, prema projekcijama, verovatno porasti sa ionako visokog nivoa, slaba tražnja će ostati ključni dezinflatorni faktor, dok će se cenovna stabilnost održati duž čitavog prognoziranog perioda.

Prema projekcijama Komisije, budžetski deficit Srbije će u prognoziranom periodu značajno pasti, pri čemu bi ove godine trebalo da padne ispod 5,0 odsto BDP-a. Dalje smanjenje deficita će zavisiti od sprovođenja najavljenih reformi u javnoj administraciji, kao i od restrukturiranja državnih preduzeća, ocenjuje Komisija.

Uprkos snažnim naporima fiskalne konsolidacije, javni dug Srbije će, kako navodi Komisija, verovatno porasti, premašujući u narednom periodu nivo od 80 odsto BDP-a.