Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 15.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje 


Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 15.05.

Strelkov: Ukrajina u svom sadašnjem stanju naprosto ne može ne ratovati - Vojni vrh Donjecke Republike objavio je da Ukrajina ne prestaje da se sprema za nastavak rata.

Njegova druga figura - Eduard bsurin - saopštio je da je ukrajinska armija oko linija razdvajanja već nagomilala oko 2000 tona municije.

„Naši izviđači su registrovali i primicanje višecevnih raketnh bacača Uragan i Grad, tenkova i samohordnih artiljerijskih oruđa“ -dodao je Basurin.

Da se kijevski režim sprema za nastavak rata, potvrdio je i prvi ministar odbrane DNR Igor Strelkov:

„Ukrajina u svom sadašnjem stanju naprosto ne može ne ratovati! Ona je idealni instrument za slabljenje Rusije. Pri tom: instrument za jednokratnu upotrebu. Dakle: rat će se nastaviti. Ogromne količine oružja sa Zapada poslednjih nedelja stižu u Ukrajinu, a ukrajinske vojne fabrike rade u tri smene“ - ukazao je Strelkov.

Ukrajina - naglasio je „heroj Slavjanska“ - ubrzano formira veliku i sposobnu armiju. Sa ambicijom da ona kroz pola godine broji 250.000 ljudi pod oružjem.

„Takva armija - upozorio je Strelkov - biće u stanju da ratuje i sa Rusijom. Naravno, druga je stvar sa kakvim uspehom, ali će biti u stanju da se upusti u takvu avanturu“.

On je kao razumnu ocenio inicijativu formiranja ukrajinske vlade u izgnanstvu.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 15.05.

Jacenjuk nezadovoljan sastankom Kerija sa Putinom - Soči nije najbolje mesto za razgovor s ruskim predsednikom i ruskim ministrom inostranih poslova, izjavio je ukrajinski premijer Aresnij Jacenjuk u intervjuu za francuski televizijski kanal Frans 24.

Jacenjuk je izrazio nezadovoljstvo posetom američkog državnog sekretara Džona Kerija Sočiju, gde je razgovarao s predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom. 

„Razumemo da u globalnoj politici postoji mnoštvo problema, među kojima su Islamska država i Jemen. Ali moja poruka je sledeća: Čujte, Soči očigledno nije najbolja banja i najbolje mesto za razgovor s ruskim predsednikom i ruskim ministrom inostranih poslova“, rekao je ukrajinski premijer.  

Jacenjuk je uveren da je tokom susreta s Vladimirom Putinom Džon Keri dao podršku Ukrajini. On smatra da Rusija „nesumnjivo“ nepravilno tumači rezultate tog razgovora. 

U istom intervjuu ukrajinski premijer je prokomentarisao situaciju u vezi sa sporazumom iz Minska. Prema njegovim rečima, Kijev „teži“ ispunjavanju uslova tog sporazuma, ali mnogo toga, ako ne i sve, zavisi od Moskve. Pored toga, on je pozvao Zapad da odlučnije reaguje na ukrajinski sukob.

Kijev: Fejsbuk je pristrasan - Pomoćnik ukrajinskog predsednika Dmitro Šimkiv optužio je Fejsbuk za političku pristrasnost, tvrdeći da postoji proruski uticaj i pritisak na kancelariju te društvene mreže u Rusiji.

I predsednik Ukrajine Petro Porošenko je ove nedelje lično apelovao na osnivača Fejsbuka Marka Zukerberga da otvori posebnu kancelariju u Ukrajini da bi se to sprečilo.

Porošenko se Zukerbergu obratio sa svog fejsbuk profila.

Šimkiv, koji pregovara sa Fejsbukom da se taj problem reši, rekao je da ruski moderatori nadziru ukrajinske korisnike Fejsbuka i da su pod uticajem Kremlja u vezi sa sukobima na istoku Ukrajine, prenela je agencija AFP.

Korisnici Fejsbuka su preplavili društvene mreže, navodeći prorusku političku pristrasnost.

„Moramo da koristimo sve raspoložive kanale da bismo dobili reakciju globalnih kompanija. Ukrajini je potrebna kancelarija Fejsbuka u Ukrajini“, istakao je Porošenko.

Na stotine Ukrajinaca objavilo je komentare na Zukerbergovoj stranici, podržavajući Porošenkov poziv.

Mnogi od njih su se najviše žalili na gašenje profila i brisanje postova u kojima se kritikuje uloga Moskve u sukobima u istočnoj Ukrajini.

Rešenje za „mistrale“ do kraja maja - Pariz i Moskva se konsultuju povodom dva nosača helikoptera tipa „mistral“ koji nisu isporučeni Rusiji. Očekuje se da će dogovor biti postignut do kraja maja, rekao je zamenik direktora Ruske federalne službe za vojno-tehničku saradnju Anatolij Punčuk.

„U toku su konsultacije s Francuskom kako bi se rešila situacija u skladu s ugovorom koji su postigli predsednici Rusije i Francuske. Očekujemo rezultate do kraja maja“, rekla je Anatolij Punčuk.

Prema njegovim rečima, pregovori o „mistralima“ vode se uz obostrano razumevanje i postoje pozitivni pomaci. 

„Prema našim procenama, francuska strana traži najpovoljnije rešenje za trenutnu situaciju“, dodao je Punčuk.

Ukrajina kupuje od EU minimum 50 odsto gasa - Vlada Ukrajine donela je odluku da najmanje 50 odsto gasa kupuje od Evropske unije, izjavio je u petak premijer Arsenij Jacenjuk.

„Vlada je donela sledeću odluku: minimalni balans gasa je 50:50. Minimum koji ćemo kupovati od Evropske unije jeste 50 odsto gasa“, izjavio je Jacenjuk u Vrhovnoj radi.

Prema njegovim rečima, Ukrajina sada kupuje gas od pet evropskih kompanija. „Nadamo se da će obim kupovine gasa i cena evropskog gasa biti konkurentniji nego danas“, dodao je Jacenjuk. 

Krajem oktobra Rusija i Ukrajina su uz posredstvo Evropske komisije usvojile zimski gasni paket, koji je istekao 31. marta. Prema tom paketu, Rusija je isporučivala gas Ukrajini po nižoj ceni, pod uslovom da plati avans i da delimično plati dug „Naftogasa“ koji se meri milijardama.

„Gasprom“ i „Naftogas“ su 1. aprila potpisali dodatni sporazum o isporukama gasa Ukrajini u drugom kvartalu. Cijena ruskog gasa za Ukrajinu u drugom kvartalu uz popust jeste 247,18 dolara za hiljadu kubnih metara.

Pariz spremio predloge o raskidu ugovora za „mistrale“ - Pariz će predati svoje predloge Rusiji o mogućim opcijama raskidanja ugovora o isporuci dva nosača helikoptera klase „mistral“ za rusku mornaricu, piše današnji „Komersant“.

Ponuda podrazumeva da se ruskoj strani vrati oko 785 miliona evra, što je moguće samo posle pismenog odobrenja vlade o prodaji brodova tzv. trećim licima bez ikakvih rezervi, navodi list pozivajući se na izvore upućene u vojnu i tehničku saradnju.
Ukrajina - iz minuta u minut -
Moskva ne odobrava predlog, jer su troškovi i gubici Rusije zbog kršenja ugovora procenjeni na oko 1,163 milijardi evra. Po „Komersantu“, Rusija, štaviše, ne namerava da izda bilo kakvu dozvolu za reeksoport pre nego što joj novac bude vraćen.

Rusija i Francuska potpisale su 2011. godine ugovor vredan milijardu i po dolara o isporuci dva broda klase „mistral“. Primopredaja prvog najavljena je za novembar 2014. godine, ali se to nije dogodilo.

Francuski predsednik Fransoa Oland zadržao je ovu isporuku, navodeći kao razlog navodno mešanje Moskve u krizu u Ukrajini.

Rusija je u više navrata negirala učešće u ukrajinskom sukobu i osudila neuspeh Francuske u vezi sa ispunjenjem obaveze iz ugovora.

Oland je 22. aprila rekao da će Moskvi biti vraćen novac ukoliko Pariz raskine ugovor.

Porošenko preti ratom „do poslednje kapi krvi“ - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko smatra Minski sporazum „pseudomirom“ i spreman je da ratuje „do poslednje kapi krvi“.

U intervjuu za ZDF ukrajinski predsednik je izjavio da se rusko vojno prisustvo u istočnim oblastima zemlje povećava i pretpostavio da je predsednik Rusije Vladimir Putin dao nalog da se obezbedi kopneni pristup Krimu, za šta je potrebno zauzeti Marijupolj.

Porošenko tvrdi da je broj ruskih vojnika u rejonu Marijupolja značajno porastao. „Zato se brinemo o odbrani. Nikome nećemo dozvoliti da nam dođe sa oružjem i da nas osvoji“, izjavio je on.

U razgovoru sa nemačkim novinarima, ukrajinski predsednik je podsetio da je njegova zemlja preživela situaciju, sličnu onoj iz Drugog svetskog rata. Tada je pretnja dolazila sa Zapada, a sada, naveo je Porošenko, „vidimo agresiju sa Istoka“.

„Ratovaćemo za našu zemlju do poslednje kapi krvi. To je naša zemlja, naša otadžbina“, izjavio je on. Čitajte više

Porošenko upisao Mekejna u spisak svojih savetnika - Senator SAD Džon Mekejn izjavio je da se nije saglasio da bude uključen u spisak Konsultativnog međunarodnog saveta za reforme predsednika Ukrajine Petra Porošenka. Mekejn je rekao da je voljan da prihvati predlog, ali da prethodno treba da proveri može li tu funkciju da obavlja kao senator.

To, međutim, nije sprečilo Porošenka da njegovo ime uvrsti u spisak savetnika.

U skladu sa ukazom koji je objavljen na sajtu predsednika Ukrajine Petra Porošenka, senator SAD Džon Mekejn uvršten je u sastav Konsultativnog međunarodnog saveta za reforme predsednika Ukrajine. Sam Mekejn tvrdi da nije dao saglasnost za to, prenosi portal „Bazfid“.

„Molbu sam dobio od predstavnika Ukrajine i (Mihaila) Sakašvilija i rekao sam im da sam sklon da na nju pozitivno odgovorim. Ipak, napomenuo sam da je neophodno razmotriti sve što je u vezi s tim pozivom, da li je to u skladu s našim zakonima i normama“, izjavio je američki senator.Čitajte više

Zapad preko Tvitera „pumpa“ izveštaj Nemcova - Tviter je bukvalno začepljen u pokušaju širenja #PutinAtWar dokumenta koji je navodno napisao pokojni Boris Nemcov, ubijen u Moskvi 27. februara.

Dok se zapadnjački novinari nadmeću u idejama kako bi dokazali „prisustvo ruskih trupa“ u Ukrajini, društvene mreže zatrpane su antiruskom retorikom, optužujući predsednika Vladimira Putina da šalje trupe u Ukrajinu. 

Zaista ništa novo. Ali ovaj put, Tviter je bukvalno začepljen u pokušaju širenja #PutinAtWar dokumenta koji je navodno napisao pokojni Boris Nemcov, ubijen u Moskvi 27. februara ove godine.

Nemcov nije stigao da završi dokument pod nazivom „Putin. Rat.“, ali grupa opozicionih novinara, ekonomista i političara su objavili ovaj rad posthumno. Čitajte više

Zvanična molba za razmeštanje baza NATO-a u baltičkim zemljama - Članice NATO-a će zvanično zamoliti da rasporede u baltičkim zemljama hiljade vojnika, piše Tajms. Prema podacima lista, ovaj zahtev će stići od Estonije, Litvanije i Letonije.

Kako navodi list, vojno rukovodstvo ovih zemalja već je pripremilo odgovarajuće pismo koje će biti upućeno glavnom komandantu snagama NATO-a u Evropi Filipu Bridlavu. Tvrdi se da će autori pisma zatražiti formiranje nove jedinice slične Berlinskoj brigadi, formirane na teritoriji Nemačke tokom hladnog rata. 

List navodi reči glavnog komandanta Oružanih snaga Estonije Riha Terasa koji je izjavio da je neophodna odlučnost radi demonstracije odlučnosti Alijanse. Kako smatra estonska komanda, takvo jačanje pokazaće odlučnost Alijanse u periodu porasta napetosti između Rusije i Zapada.

Stoltenberg: Porast aktivnosti NATO-a zbog agresivnosti Rusije - Povećanje prisutnosti NATO-a u Istočnoj Evropi uslovljeno je „ruskom aktivnošću“ u Ukrajini, izjavio je novinarima generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

„NATO je uvećao svoje vojno prisustvo na istoku Alijanse, uključujući baltičke zemlje, zbog agresivnog ponašanja Rusije, odgovornosti za agresiju na Ukrajinu, nezakonitu aneksiju Krima i destabilizaciju“, rekao je on.

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov izjavio je da su optužbe na račun Rusije za agresivnu politiku postale pokretačka snaga Severnoatlantskog saveza, koji to koristi kao izgovor za intenziviranje delatnosti.

Prema njegovim rečima, NATO od nedavno na vojnim vežbama uvežbava, ne borbu sa terorizmom, već rat sa uslovnim protivnikom za kojeg se lako može pretpostaviti da se radi o Rusiji. Broj vojnih vežbi Alijanse na kraju 2014. godine u celini je porastao za 1,8 puta.

NATO otvara „crveni telefon“ sa Rusijom - Šefovi diplomatija zemalja-članica NATO-a usvojili su na sastanku u Turskoj odluku o otvaranju kanala za vezu između Rusije i NATO-a, saopštio je ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer na brifingu.

Šef nemačke diplomatije ranije je izjavio da intenziviranje vojnih vežbi kako u Rusiji, tako i u NATO-u zahteva postojanje „crvenog telefona“. On je takođe naveo i da će uspostavljanje direktne linije Rusija-NATO pomoći da se izbegne eskalacija krize i nepravilna interpretacija signala.

„Odluka o ovakvom tehničkom kanalu je doneta. Doneli smo je ja i moje kolege“, izjavio je Štajnmajer.

Na brifingu državnog sekretara SAD Džona Kerija u Antaliji istaknuto je da je u razgovorima u Sočiju rečeno da je „u opštem interesu održavanje kanala za vezu“ koji mogu imati, između ostalog, Zapad i NATO „za obezbeđenje uzajamne bezbednosti“, ako ništa drugo onda bar „tehničkog kanala za vojne konsultacije između NATO-a i Rusije“.

„Saradnja između EU i NATO biće tešnja. O tome kako će do toga doći razgovaraće se na narednom sastanku šefova spoljnopolitičkih i vojnih resora EU sa generalnim sekretarom NATO-a u Briselu“, rekao je Štajnmajer. 

Video vesti za 15.05.




Noćne borbe u Širokinu

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima