Da li Rusija gubi medijski rat u Srbiji i to svojom krivicom?

Gužva i žamor uoči konferencije za štampu Sergeja Lavora i Ivice Dačića. „Zdravstvujte Srbin info“ – zaorilo se iz grla ruskog kolege iz Moskve, koji je došao u Beograd da izveštava o poseti ruskog ministra spoljnih poslova. Srdačan susret, posle nekoliko minuta, ruski poznanik je „presekao“ pomalo neprijatnom opaskom:

– Nego da vas pitam, da li znate zbog čega je Lavrov poslao svečanu poruku povodom početka izlaženja dodatka „Ruskaja gazeta“ u magazinu „Nedeljnik“? Zar to nije beogradska novina sa prozapadnom uređivačkom politikom? Još se štampaju na latinici.

Mi sležemo ramenima, ne znamo šta da odgovorimo. Ne samo da je reč o novini koja je nebrojano puta glorifikovala put u EU i vinovnike petoktobarske revolucije, nego se po Beogradu priča da posebno voli da ih čita i američki ambasador Majkl Kirbi.

Dobro, neko će reći, to je izolovan slučaj, dobro je da se čuje ruski glas i u takvom jednom mediju. Ipak, teško objasniti zbog čega je već dugo „Sberbanka“ uz „Gasprom“ jedan od glavnih sponzora „B92“, a Ruski dom u saradnji sa „Blicom“ štampa knjige iz ruske književnosti.

Dobro, neko će reći, ako ih finansijski „podmažu“ neće voditi medijski rat protiv Kremlja. Greška. Brisel, Vašington i NATO i dalje su „sveto trojstvo“ poslušničkih medija i to se jasno vidi, svakog dana i u gotovo svakom članku.

U isto vreme, novine kao što su „Večernje novosti“ i „Politika“, koje o Moskvi pišu u mnogo pozitivnijem svetlu i koje su objektivno izveštavale o ukrajinskoj krizi, o sponzorima iz Rusije mogu samo da sanjaju. Šta tek reći za grupu patriotskih sajtova, koji po broju čitalaca prevazilaze i najveće tiraže. Oni su i dalje nevidljivi za ljude koji odlučuju gde će ići makar deo sponzorskog kolača iz Rusije.

Da u Moskvi nisu svesni koliko je važna moć medija se ne može reći. Dokaz je globalni uspeh televizije „Raša tudej“, koja je sve gledanija ne samo u Evropi, nego i u Velikoj Britaniji i Americi.

Možda Srbija sada nije u fokusu Kremlja zbog Ukrajine, ali ako se nešto uskoro ne promeni po pitanju jačanja ruske pozicije u srbskim medijima, povampireni fašizam sa Zapada će odneti pobedu u domaćem javnom mnjenju, bez obzira na to što narod (i dalje) većinski želi savez sa Moskvom.

Ruski finansiranje prozapadnih TV stanica i štampe neće doneti ništa dobro. Sve dok se ne stvori medijski blok, koji bi činile makar jedna velika televizija, dnevna novina i nekoliko internet portala sa srbskom i ujedno proruskom uređivačkom politikom, Moskva neće imati šansu da dobije medijski rat u Srbiji.

Aleksej Dimitrijević