Prave pare, a nemaju zaposlene

Godinama unazad srpsku privredu karakteriše podatak da više od četvrtine privrednih društava čine firme koje posluju bez zaposlenih.

Broj takvih preduzeća svake godine je sve veći, a prema poslednjim objavljenim podacima oko 30.000 kompanija u Srbiji nema zaposlenih.

Najveći broj firmi bez radnika posluje u oblasti trgovine, dok se najveći profit ostvaruje u sektoru prodaje struje i rudarstvu.

Mnoge od njih beleže gubitke u poslovanju, veliki broj društava je u stečaju i likvidaciji, ali među njima ima i onih koje ostvaruju milionske profite.

Prema podacima Agencije za privredne registre, među firmama koje nemaju evidentirane zaposlene, najveći profit od 26,6 miliona dinara ostvarilo je preduzeće koje se bavi prodajom električne energije, „Enerdži suplaj end trejd“ iz Beograda.

Poznata kompanija „Ušće šoping centar“, koja takođe posluje bez zaposlenih, ostvaruje prihode od oko 10 miliona evra. Vlasnik te kompanije koja je u APR-u registrovana za iznajmljivanje nekretnina je holandska firma „Balkan ril estejt“.

Osnivanje i poslovanje firmi bez zaposlenih zakonski je dozvoljena mogućnost, s obzirom na to da postojanje zaposlenih nije uslov za osnivanje i registraciju.

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković u razgovoru za Sputnjik ističe da je poslovanje firmi bez zaposlenih veoma prisutan trend.

„Uglavnom se radi o firmama koje pružaju neke intelektualne usluge ili firmama koje se bave trgovinom na veliko, zastupanjima, konsaltingom. Od njih država uglavnom nema nekih bitnih koristi“, kaže Atanacković.

On ističe da se neretko radi i o takozvanim fantomskim firmama, koje se osnivaju zbog prikrivenih namera poslodavaca.

„Veliki broj tih firmi osniva se iz nelegalnih razloga i zato je neophodno da država vrši pojačanu kontrolu i nadzor. Uglavnom se radi o manipulacijama koje se vrše radi pranja novca. Prikazuje se neki navodni promet koji nije ostvaren, prikazuju se neke navodne fakture za, na primer, marketinške usluge koje nisu nikada date, za koje je teško konstatovati koliko zaista vrede“, dodaje Atanacković.

„U poslednje vreme je česta praksa i osnivanje takozvanih ’ćerki firmi‘, koje uglavnom nemaju zaposlene. Između jedne i druge firme prosleđuju se fakture za određene usluge ili se praktično deli profit, odnosno prebacuje se profit sa matične na ćerku firmu“, objašnjava Atanacković.

Istovremeno, zbog krize potraživanja, mnoge firme se zbog sopstvenih i velikih dugova koje ne mogu da naplate od drugih firmi, nalaze u situaciji da im preti blokada. Zbog toga otvaraju rezervna preduzeća da bi se nekažnjeno izvukle iz dugova. Oni svoju prezaduženu firmu namenski guraju u stečaj, a prethodno sve što je vredno prenose na novoosnovano preduzeće, najčešće bez zaposlenih.

Iz godine u godinu, broj preduzeća koja nemaju zaposlene značajno raste, a najnoviji podaci u tom pogledu biće poznati tokom leta, posle analize završnih računa za 2014. godinu, za čiju predaju po novom zakonu rok ističe 30. juna.