Kremaljske fantazije Lenjina i Herberta Velsa od pre 95 godina

Pre 95 godina susrela su se u Kremlju dva najeveća svetska maštara toga zemana:  realizator socijalne,  neuspešne,  utopije Vladimir Iljič Lenjin (1870-1924) i najveći pisac naučno-fantastične književnosti svoga doba Herbert Džordž Vels (1866-1946).

Oni su uvek imali šta da kažu jedan drugom,  zato bi bilo bolje da su ćutali, te, 1920.  g. kad su se sreli u odajma Kremlja.
 
Ali nisu ćutali. 

Rusija u magli

Apsolutni gospodar prve zemlje socijalzma u svetu  sa velikim interesovanjem je slušao svoga gosta,  engleskog pisca naučne fantastike.

Taj susret je kasnije Vels opisao u svom članku „Rusija u magli“.

Autor romana „Rat svetova“, „Ostrvo doktora Moroa“,  „Nevidljivi čovek“, nije mogao  sebi  da predstavi onakvu  budućnost Rusije  kao što je video njegov domaćin Vladimir Iljič,  koga će nazvati kremaljskim maštarom.

Lenjinov odličan engleski i polemički talenat

Vels je u tom članku posebno istako odlični engleski i polemički talenat svog sagovrnika, Lenjina,  koji je jednostavno rukom odmahivao kad mu  je autor „Mašine vremena“  izlagao neke svoje koncepcije o budućem životu na planeti što se skladno vrti. 

Bileteralni samit na vrhu dva svetska lidera u maštanju

I ovih 95 godina koje su prošle od tog „bileteralnog samita na vrhu dva svetska lidera u maštanju“, omogućuju nam da svedemo bilans tih razgovora i da zaključimo čije su  se prognoze pokazale ostvarljivijim.

Vels nije verovao Lenjinu kad mu je ovaj izlagao planove o elektrifikaciji i podizanju moćnih hidrocentarla i krupnih industrtijskih  preduzeća.

U takvoj fantaziji je čak  i Vels oskudevao

U to vreme,  20-ih godina prošlog veka,  takvi gigantski projekti tek su počeli da realizuju u tadašnjim (a i sadašnjim ) najrazvijenijim evropskim zemljama,  Engleskoj i Holandiji.

„Ostvarivaje takvih projekata u Rusiji je moguće zamisliti jedino uz pomoć superfantazije u kojoj čak i ja oskudevam“  pisao je Herbert Vels dodavši:

U kakvo god  čarobno  ogledalo gledao,  ne mogu vdeti tu buduću Rusiju  o kojoj je govrio nevisoki čovek u Kremlju.  ”


A koji je bez sumnje bio obdaren snažnim talenotm za maštanje, tako da je malo nedostajalo da ga engleski  gost u skladu sa naslovom svog romana ne nazove „Mašinom mašte“.

Vladimiri Iljič je  sa upornošću i urođenim  darom ubeđivanja  i polemike uveravao engelskog pisca u ostvarljvost svojih zamisli pozivajući ga da se sam u to uveri kroz deset godina ako ne i pre kad bude ponovo došao u Sovjetsku Rusiju.

Lenjine maštarije o elektrifikaciji su se ipak ispunile

Kad je 1934.  drugi put posetio Kremlj,   engleski pisac naučne fantastike  se uverio da je Lenjiov plan o elektrifikaciji zemlje  bio ispunjen,    elektrificirani su bili  mnogi kilometri železničke pruge.

Ruku na srce,  savremene puteve koje bi presecale celu zemlju uzduž i popreko, o kojima je takođe Lenjin maštao,  Vels nije video, a ne bi ih mogao videti ni da je doživao do današnjeg dana,  ne bez primesa sarkazma primećuju  neki savremeni  ruski  kolumnisti.

Saglasnost dva maštara o budućnosti megalopolisa

Dva sagovrnika koje je povezivao smisao za fanataziranje, prilikom tog sureta pre 95 godina  saglasila su oko budućnosti megalopolisa.

Obojica su predviđala da će gradovi postati znatno manji i da će se pretvoriti u istorijske spomenike.

U tome su se,  kao što  je evidentno,  obojica grdno prevarili.

 Lenjin je smatrao da će iz više razloga u gradovima ostati samo radnička klasa.

Vels je,  naprotiv,  radnicima namenio stambenu zonu ispod zemlje („Mašina vremena“),  ali,  naravno,  iz razumljivih razloga on Lenjinju to nije rekao prilikom njihovg prvog i jedinog susreta,  te. 1920. g.

Predskazanja

Bila se povela reč i o seljaštvu.

Lenjin  nije ni posumnjao da će uskoro iščeznuti  svaka razlika između sela i grada. Pri tome je smatrao za potrebno da posebno istakne kako zemlju na  selu neće više obrađivati seljaci nego radnici,  seoski proleteri,  i sve je to tako dobro bilo „ušuškano“ u Marksovu teoriju.  Slobonih utrina,  kao ni privatnog poseda na selu neće biti,  jer će sve njive i ledine biti obuhvaćene  kolektivizacijom.
 
Lenjin je tu bio u pravu: faremri se u Rusiji „nisu primili“ ni pre revoluicije,  a evo ni danas nakon njene konačne propasti.

Lenjin nikad nije shvatao seljačku Rusiju koje se  pribojavao

Seljačku Rusiju Lenjin nikad nije razumeo ni shvatio  i otvoreno se nje pribojavao.

 „Govreći o seljacima“, pisao je Vels,  „Lenjin se naginjao prema meni počinjući da šapuće kao da se bojao da bi ga slejaci mogli čuti“.

Za vreme tog,  po mnogo čemu istorijskog samita dve velike „svetske maštadžije“,  iznete  su i  neke dugoročne prognoze.

Tako je Vels, na primer,   pretpostavljao da su boljševisi sposobni da uspostave u  Rusiji novi civilizacijski poredak.

Predskazanja su se ispunila,  ali Vels,  koji je umro 1946.  nije to dočekao.

Takođe je bio ubeđen da će Zapad s vremenom prihvatiti neke aspekte „kolektivizma“, kako je naziavo vladajući politički sistem u Rusiji.

I zaista,  polovinom XX veka radnici u Evropi su izdejstvovali od svojih vlada ceo niz socijalnih i ekonomskih ustupaka.

Fantazije dva velika maštara se i dalje dešavaju

Neka od prorčanstva tog samita    „Binoma fantazera na vrhu“  ne prestaju da se dešavaju  pred na šim očima.

Na primer,  Velsova bojazan da Azija,  ne daj Bože,  može „progutati“  rusko seljaštvo,  što se posbeno  obistinilo posle 90. godina  na poljima ruskog  Dalekog Istoka,  primećuju ruski mediji povodom i 95. godišnjice, ovog,  po mnogo čemu interesantnog susreta   dvojice čuvenih svetskih fanatazera,  Lenjina i Herberta Džorda Velsa 1920. g.  u Kremlju. 


Branko Rakočević