50 godina od smrti poznatog engelskog pisca Samerseta Moma

Pre pola veka (1965.) u Nici je preminuo Viljem Samerset  Moam (William Somerset Maugham,  1874-  1965). Život ovog 91-godišnjeg pisca ugasio se zbog upale pluća.

. Dnevno pisao  obaveznih 1.500 reči

. Pisac bez groba: posmrtni prah mu razasut u zidove  biblioteke  u Kenterberiju koja nosi njegovo ime

Moam je bio najpopularniji prozni i dramski pisac  30-ih godina  prošlog veka – pozorišta su postavila preko 30 njegoviih komada,  napisao je ukupno 78 knjiga. Osim toga njegova dela su često uspešno ekranizoavana.

Autoru romana „Teatar“,  „Mesec i groš“ i „Breme strasti čovekovih”   dajemo spomen  ovu u 10 tačaka  povodom godišnjice smrti nekad popularnog pisca.  Ž

1.   Engleski pisac rodio se i umro u Francuskoj

Samerset Moam se rodio i umro u Francuskoj  iako je pisac bio podanik Britanske krune-roditelji su podesili tako da im čedo  ugleda svet u poslanstvu.

2.   Engleski naučio tek u desetoj godini

 Do    desete godine Samerset  je govorio samo francuski jezik, a engleski,  svoj maternji  jezik,  je počeo da uči tek pošto je nakon smrti svoga oca prešao u Englesku.  U desestoj godini je počeo da muca i od toga se nije izbavio celog života. 

3.   Porodica potomaka pravnika

Rođen je u porodici potomaka pravnika – advokati su mu bili ded,  otac i stariji brat koji je  bio unapređen  u zvanje lorda-kancelara. 
Uvek je postavljao pisaći sto naspram  praznog,  gluvog  zida kako ga ne bi ništa  ometalo u radu.

4.   i 5. Agent Mi-5 u Rusiji  za vreme Prvog svetskog rata

Za vreme Prvog svetskog rata bio je saradnik MI-5. Posle završetka rata u tajnoj misiji  boravio u Rusiji i u vremenu od avgusta do oktobra 1917.  živeo  u Petrogradu gde je počeo da pomaže Privremenoj Vladi da ostane na valsti.

Posle pobede  Oktobarske revolucije  pobegao je iz Rusije. 

6.   Privlačila ga egzotika Azije  i Okeanije

Voleo je da putuje žudeći za egzotikom  Azije i Okeanije. Na tim svojim nnogobrojnim putovanjima pisac je skupljao materijal za svoje knjige.  Međutim,  nakon 1948. g.  prestao je da bilo kuda putuje zato što je zaključio da mu putovanja ne mogu doneti ništa novo.

Afred Hičkok je iskoristio odlomk iz Moamove autobiografije  za svoj film „Tajni agent“.

7.   Biseksualac- živeo sa ženom,  ali  i sa  sekretarom,  kockarom i pijancem

Bez obzira na to što je Samerset Moam bio dugo vreme u braku sa Siri  Velkom u kojemu im se rodila kći Meri Elizabet, pisac je bio biseksualac.
Jedno vreme je bio zaljubljen u glumicu Sju Džouns sa kojom je bio spreman da se   oženi i tako zasnuje I drugi brak.

Ali najduže odnose je pisac imao s Amerikancem Džeralodm Hekstonom,  neizlečivim kockarem i pijanicem,  koji mu je bio sekretar.

Godine 1928.  Moam je kupio vilu na francuskoj Rivijeri. 

Tokom 45 godina koliko je u njonj živeo,  piscu je pomagalo oko 30 slugu.

Ali takva „pomoć i kućna nega“  nije  ga razmazila i olenjila,  nego je svakodnevno radio u svom kabinetu  u kojemu je dnevno pisao svojih  obaveznih 1500 reči. (!)

U njegovu kuću  su  dolazile  pozante ličnosti kao što su Vinston Čerčil, Herbert Vels, Žan Kokto, Noel Kauard, pa čak i neki sovjetski pisci.

8.  Književni uspeh mu donosi drama „Ledi Frderik“ 1907.

Svoj prvi roman „Liza iz Lambeta“  Moam  je napisao  1897,  ali uspeh mu je donela drama „Ledi Frederik“ tek 10 godina kasnije (1907).

Svoje debitantsko književno delo,  biografiju kompozitora  Đakoma  Mejbera,   spalio je zato što  je izdavač odbio da ga štampa. 

9.  Iz okupirane Fracuske od nacista beži u Holivud

Za vreme Drugog svetskog rata morao je napustiti  okupiranu Fracusku u kojoj je njegovo ime dospelo  na crnu listu hitlerovaca.
Prešao je  u Holivud gde se  bavio   pisanjem  filmskih scenarija.  

10.  Pisac bez groba,  prah mu razasut  u zidovima bibliotreke u Kenterberiju koja nosi njegovo ime

Nakon što je stavio tačku  na roman „Katalina“, Mom  se posvetio  izučavanju književnosti i  esejistike.
Godine 1947.  osnovana je „Nagrada  Samerseta Moama“ koja se dodeljuje engleskim piscima  uzrasta do 35 godina.

Somerset Mom nema grob.

Njegov prah je razasut u zidove  bilioteke koja nosi  negove ime u Kenteberiju još  za vreme njene izgradnje


Branko Rakočević