Ponovljen zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića

Viši sud u Beogradu juče je ponovo naložio nižoj sudskoj instanci da može da otpočne proces rehabilitacije Milana Đ. Nedića, generala Jugoslovenske kraljevske vojske. Ovo je drugi put da Viši sud u Beogradu nalaže da se otpočne sa rehabilitacijom, jer je prvi put niži sud odbio zahtev kao neosnovan, kaže za „Politiku” generalni sekretar Srbskog liberalnog saveta Aleksandar Nedić, koji je generalov praunuk.

Kako kaže, porodica Nedić svesna je da su male šanse da Milan Nedić bude rehabilitovan. Prema njegovim rečima, u Arhivu Jugoslavije nalazi se više od 1.800 dokumenata koji govore o ulozi generala Nedića kao predsednika vlade za vreme okupacije Srbije 1941–1944. i drugim dešavanjima koja bi bacila jasnije svetlo na ta vremena.

– Otvaranjem arhiva videlo bi se da je preko 400.000 Srba bilo proterano iz takozvane NDH, Albanije i Makedonije. Videlo bi se da u Banjičkom logoru nisu bili zatočeni samo pripadnici komunističkog, već i pripadnici pokreta Draže Mihailovića. Saznalo bi se da petoro obešenih na Terazijama 1941. godine nisu bili pripadnici komunističkog, već pokreta Draže Mihailovića. Doznalo bi se i o veoma bliskoj saradnji pripadnika Vermahta i pripadnika KPJ, do 22. juna 1941. godine. Takođe i o tome da vlada Milana Nedića nije učestvovala u likvidaciji beogradskih i srbskih Jevreja, već je to radila isključivo okupaciona vlast Nemačke. Videlo bi se da logor Sajmište nije imao nikakve veze sa Nedićem, već sa NDH – tvrdi generalov praunuk i ističe da bi Srbija, da Nedić nije prihvatio ulogu predsednika vlade, bila podeljena između NDH, Mađarske, Bugarske i Nemačke, što bi dovelo do mnogo većeg progona Srba.

Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica.

– Na prevaru je kidnapovan iz Austrije i doveden u Beograd. Saslušavan je i navodno, jednog dana, čovek od 70 i nešto godina i 130 kilograma, otrgao se čuvaru i skočio sa terase koja nikad nije postojala. Zatim je 1949. vlada FNRJ donela uredbu kojom proglašava ratnim zločincima sve one koji nisu bili procesuirani. Među njima je bio Nedić, ali za divno čudo, na toj listi nije bio ni Ante Pavelić, ni Andrija Artuković. Naš cilj je da se ova uredba poništi, jer smatramo da niko ne može biti osuđen ako ne postoji presuda nadležnog suda – objašnjava Nedić.

Imovina braće Nedić

Rehabilitacija je neophodan korak, kako bi moglo da se pristupi rešavanju drugog zahteva, o restituciji Nedićeve imovine. Testament Milana Nedića napravljen je 4. aprila 1941. godine, uoči napada Nemačke na Jugoslaviju.

– Milan Nedić i dvojica njegove braće, Boško i Milutin, bili su izuzetno bogati. Posedovali su, između ostalog, i plac na Slaviji, na kome je danas zgrada Narodne banke Srbije, kao i polovinu današnjeg Zemunskog parka. Pravni problem stvara činjenica da su i Boško i Milutin još ranije rehabilitovani, ali se imovina vodi zajednički na njih trojicu, pa se ne može pristupiti restituciji dok se ne završi rehabilitacija Milana Nedića – kaže Aleksandar Nedić.

Sudovi nisu ovlašćeni da pišu istoriju

Istoričar Mile Bjelajac objašnjava za naš list da sudski proces protiv Milana Nedića nije vođen, pa je teško govoriti o rehabilitaciji.

– Ne znam o kakvoj rehabilitaciji bi mogla biti reč. Posle Nedićevog izručivanja od strane Amerikanaca, nad njim je sprovođena istraga tokom koje se on, po službenoj verziji, navodno otrgao čuvarima, skočio i izvršio samoubistvo. Nedić je u toku istrage samo davao iskaze, ali nije došlo do sudskog postupka. Sve kvalifikacije o njemu ili su nastajale tokom rata ili posle njega i reč je o političkim kvalifikacijama – kaže naš sagovornik.

Istoriografija je do sada dala mnogo iznijansiraniju sliku vremena i delovanja Milana Nedića, ističe Bjelajac.

– Ta slika se donekle razlikuje od političkih ocena koje su nastajale u toku rata i poratnom vremenu. Nijedan sud nije ovlašćen da piše istoriju, ali sudovi imaju svoju logiku i oni su uvek slika svog vremena. Uloga suda može biti jedino vezana uz preispitivanje neke pravne odluke, ali ovde takve odluke nije bilo – zaključuje Mile Bjelajac.

B. Bilbija,
Politika