Pismo iz Berlina

Prelistao jutros USA, nemačke, engleske i ruske novine i evo i zaključka:

Pošto je nova vlast u Kirgiziji (Kirgistanu) dala izjavu, da im je “najvažniji saveznik Rusija”, a prema USA da imaju “ozbiljne kritike”, ispada, da Rusi sada polako vraćaju pozicije, koje su prethodno izgubili u takmičenju sa USA i to u doba “dobroćudnog Jelcina”, kao na primer, u Ukrajini i Gruziji. Proamerički kandidat Juščenko doživeo je na nedavnim ukrajinskim izborima ponižavajuci poraz, proamerički čovek Sakasvili izgubio je 20 odsto teritorija (Južna Osetija i Abhazija), a sada i Kirgizija, gde Amerikanci imaju veliku vojnu bazu, i možda će uskoro morati da je napuste.

Verovatno, dugoročno gledajući, najteži udarac službeni –Vašington doživeo je danas, kada počinje gradnja Severnog potoka (Nordstream), reč je o gasovodu, čiji projekat je USA nastojala da uz pomoć svojih vazalnih režima u Poljskoj i baltičkim državama na svaki način osujeti. Sada se najmoćnija ekonomska država Evropske unije, Nemačka, ekonomski, jos više približila Rusiji, a to predstavlja, verovatno, najveći poraz Vašingtona i Londona od 1945 do danas.

Možda je ovo poruka i opomena službenom Beogradu, što se događa sa režimima, koji se bezuslovno vežu za službeni Vašington, te pokušaju da to opravdaju frazom “naša politika nema alternativu”. A primer Juščenka, Sakasvilija i Severnog potoka pokazuje upravo suprotno, da alternativa ipak postoji.

Pozdrav ,
Nikola Živković
Berlin, 12.april 2010.