Otvorene jubilarne, 10. Letnje duhovne večeri u Čačku

Svečano otvaranje jubilarnih, 10. Letnjih duhovnih večeri u Čačku je najpre započeto na tradicionalnom mestu na otvorenom u prepunom dvorištu KUD „Abraševićˮ, a zbog vremenskih neprilika program je potom nastavljen u sali Skupštine grada Čačka. Na otvaranju su besedili dr Milo Lompar, profesor Srpske književnosti 18. i 19. veka i Kulturne istorije Srba na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Sanda Rašković Ivić, dr Jasmina Vujić, profesor na Fakultetu za nuklearni inženjering na Univerzitetu Berkli u Sjedinjenim američkim državama, i Boško Obradović, idejni tvorac i direktor Letnjih duhovnih večeri u Čačku.

Tema je bila „Čiji ste Vi, mali Srbiˮ, inspirisana jednim tekstom Svetog Vladike Nikolaja i potragom za istinskim identitetom i pravim licem srbskog naroda. 

Program je otvorio Boško Obradović, u ime Organizacionog odbora Letnjih duhovnih večeri u Čačku, predstavljajući šesto i konačno izdanje sada već kultne knjige prof. dr Mila Lompara „Duh samoporicanjaˮ u izdanju izdavačke kuće „Catena mundiˮ. Obradović se zahvalio vernoj publici i izrazio veliko zadovoljstvo što je ova čačanska gradska letnja kulturna manifestacija doživela ovako lep jubilej.

Prof. dr Jasmina Vujić je govorila o očuvanju nacionalnog identiteta u dijaspori, na primeru brojnih generacija srbskih iseljenika koji još uvek drže do svojih korena. Moramo znati ko smo i šta smo, i ne smemo dozvoliti da nas pretvaraju u nešto drugo – zaključila je Jasmina Vujić.

Dr Sanda Rašković Ivić se osvrnula na stradanje Srba u Republici Srbskoj Krajini i podsetila na 20-godišpnjicu od najvećeg etničkog čišćenja u evropskom miru posle Drugog svetskog rata. Ona je takođe istakla stav prof. Lompara da se sve što je srbsko ne sme svoditi na srbijansko i da srbski identitet uključuje sve delove i krajine srbskoga naroda kojih se ne smemo nikada odreći.

Prof. dr Milo Lompar je ukazao da srbski identitet kroz istoriju tvore Svetosavlje, Kosovski zavet, stvaranje nacionalne države u 19. veku i iskustvo genocida u 20. veku. Zapitao se da li je normalno da postoji npr. bugarski, hrvatski ili mađarski interes, stanovište i kultura, a da je srbsko stanovište, srbski interes ili srbska kultura nekome sporna? Isto se odnosi i na privredni razvoj Srbije koji je osporavan i blokiran kako svojevremeno od strane Austrougarske, tako i u vremenu komunizma ili NATO okupacije Srbije. Nije dovoljno imati samo kulturni obrazac, već i političku realizaciju nacionalne ideje – zaključio je Lompar. 
 

Informativna služba Organizacionog odbora
10. Letnjih duhovnih večeri u Čačku

Izvor: Dveri