Osamdeset godina od smrti izumitelja „Crnog kvadrata“

U Evropi   je poslednjih godina     istovremeno  održano nekoliko izložbi Kazimira Maljeviča (1878-1935),  po vrednosti nemerljivog izdanka   moderne ruske kulture i tako obeležena osamdesata godišnjica od smrti velikog slikarskog maga.

Jedna  za drugom se u evropskim kulturnim prestonicama otvaraju izložbe posvećene  bogatom  likovnom nasleđu rodonačelnika  suprematizma u svetu,  javljale svetske agencije i pisale ugledne evrospke   novine   koje kontinuirano  prate  događaje iz sfere likovnog života i neguju umetničku kritiku.

Tako je  iz Amsterdama u Bon preneta Maljevičeva  retrospsketiva sazdana na  radovima  iz  bivših kolekcija Hardžejeva i Kostakija,  kojom su obuhvaćeni svi periodi  slikarevog stvaralaštva.

Najpoptpunija izložba  ipak beše ona u Bazelu (Švajcarska)  otvorena pod nazivom „Svet kao bespredmetnost“,  na kojoj su  pokazani,  prvi put nakon višegodišnje  pauze crteži koji se  ovde čuvaju, izašli ispod ruke glavnog svetskog  suprematiste.

Crteži  iz ciklusa „Svet kao bespredmetnost“  povezani sa Maljevičevom knjigom izdatom u Nemačkoj 1927.

Podsećamo da su crteži izloženi pod nazivom „Svet kao bespredetnost“  u galeriji u Bazelu, bili povezani sa Maljevičovom knjigom objavljenom 1927. u Nemačkoj  gde je on doputovao u okviru  svog velikog evropskog studijskog  putovanja  tokom kojeg je imao samostalne izložbe u Varšavi i Berlinu. Tom prilikom   posetio je i Bauhauz  gde je izrazio želju da se za svagda  nastani u Desau, mada su  sami domaćini na  njegove ideje gledali,  istina kao  na zanimljive,  ali ipak tuđe. Tu  je zahvaljujući naporima njegovih domaćina izašla  u prevodu  na nemački njegova knjiga „Bespredmetni svet“ za  koju je predgovor napisala Lasllo-Mohoj Nađa.

Napomneimo da je u Rusiji to delo,  inače najvažniji izvor  za teoriju suprematizma objavljeno pod naslovom „Svet kao bespredmetnost“.

Sada kvaliet tog starog prevoda na nemački izaziva  izvesne  sumnje,  pa  je u katalogu za bazelku  izložbu,  štampanom i na engelskom jeziku, Maljevičev teoriski rad o suprematizmu ponovo preveden, što je i razumljivo jer je u pitanju nezamenljivo štivo za istraživanje  ruske avagarde.

Dizjaneri novoprevedene knjige nadahnjivali su se koricama grafičkog rešenja prvog izdanja  iz 1927.

Crteži koji se čuvaju u Švajcarskoj potiču iz donacije  koju je svojevremeno darivala muzeju  Margarita  Arp-Hegenbah,  udovica slikara Hansa Arpa.

Ona  je upotpunila   zbirku  u Njujorškoj galeriji od  galerista Šalet fon Madlejn i Artura Lejva  u zamenu za skulpturi svoga muža.

Sami,  pak,  galeristi  crteže su dobili od udovice Mohoj-Nađe koja je prešla u Ameriku.

Godine 2012.  g.  zvničnci  Bazela i Maljevičevi naslednici su sklopili sporazuma na osnovu koga su  Švajcarci  dobili  gvaš „Pejzaž s crevenim kućama“  kupljen sredinom 1960. -ih godina u jednoj londonskoj galeriji.

U svom vlasništvu bazelski  muzej ima još  jedan gvaš,  i  sada izloženi  crteži  govore  kakve vrednosti u bespredmetnom svetu mogu danas imati   mnogi listovi hartije.

Zašto je Maljevič iznenada otišao  iz Nemačke?

Na dan 5.  jula 1927. Kazimir Maljevič iznenada,   na brzu ruku,  napušta  Nemačku  i vraća se u Lenjingrad.

Očevici tog događaja su pričali  različite verzije tog misterioznog poziva  slikaru koji je stigao  iz Sovjetskog Saveza,  poput epizode  da je on  pročitavši pismo pobledeo u licu i iz istih stopa  pojurio na železničku stanicu.

Šta je u tom pismu bilo napisano, još uvek  spada u sferu nagađanja pošto njegov verodostajan sadržaj nikda nije obelodanjen. Prema nekim verzijama,  slikar  je opomenut da hitno napusti Nemačku  u kojoj  mu preti smrtna  opasnost od agenata NKVD.

Čak i kad ova i slična verzija  ne bi imale nikakvog pokrića u stvarnosti,  ostaje nepobitna činjenica, da Maljevič nije uspeo  da ponese  sa sobom iz Nemačke svoje slike,  kao ni crteže ni knjige  koje je  objavio Bauhauzen,  kod koga su,  uzgred budi rečeno, ostali ti crteži zajedno sa slikama    vraćenim  sa   njegovbih izložbi oranizovanim u to vreme širom Evrope.

Sasvim je sigurno da nijedan od svojih radova autor nije nikom poklonio, niti je pak bilo koga ovlastio da  ih proda.

Sudbina tih slika i crteža postala je  dugogodišnji uzrok sukoba između Maljevičevih naslednika i  muzeja gde su se ti materijali našli,  a  posebno su aktivrali  i zaoštrili u sferi finansijskih potraživanja  posle raspada SSSR-a.

Podsećamo da su Maljevičeve kćerka i unuka još 1975. g. preko sovjetske ambasade u Amsterdamu.   tražile obeštećenje od holandskih   muzeja koji su raspolagali njegovim slikama.

Slični konflikti  i zahtevi za materijlano obeštećenje postoje između Maljevičevih naslednika i drugih svetskih muzeja i galerija:  Bazelskim  muzejom,  Muzejom savremene  umetnosti u Njujorku, Muzejom Harvrdskog  univerziteta (od koga su uspele da dobiju nekoliko radova),  itd.


Branko Rakočević