Početak školske godine u raznim zemljama sveta

Početak i kraj  školske godine u raznim zemljama sveta  zavisi  pretežno od godišnjeg doba, odnosno    klimatskh uslova i tradicije.

U Rusiji prvi  septembar Dan znanja – nacionalni praznik

U Rusiji, koja nastavlja  sovjetsku tradiciju,  početak školske godine, Prvi septembar je zakonom utvrđen  kao nacionani  praznik - Dana znanja. 

Dan znanja je  i danje oficjelni praznik još u nekim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza:  (u 6 od 15 bivših republoka): Belorusji, Jermeniji, Ukrajini Moldaviji,  Kazahstanu i Turkmesatnu.

Evropa:  prva sedmica septembra

U  većini evropskih zemalja (Francuskoj,  Belgiji, Irskoj,  Poljskoj, Češkoj,  Slovačkoj, Estoniji, Litvaniji, Mađarskoj,  Srbiji,  Sloveniji) nova školska godina uvek počinje prvog  sepetembra ili prvog ponedeljka u septembru.

U Sloveniji početak školske godine je 2. ,  pošto je prvi septembar nacionalni praznik – Dan Ustava.

Prvi ponedeljak u septembru  je i prvi školski dan u Beču i Donjoj Austriji, dok u ostalim oblastima države deca polaze u školu nedelju dana kasnije. 

U Škotskoj  đake dočekuju prvog školskog dana već krajem avgusta,   dok u  u ostalim   krajevima Ujedinjenog Kraljvstva   učenici nisu tako poranili pa im  je prvi đački sastanak  zakazan tek u pvoj septembarskoj sedmici.

Španija: različito od provincije do provincije,  zavisno od žetve

U Španiji je prvi  nastavni dan u novoj školskoj godini-plivajući datum, i u raznim  provincoijama u zemlji je drugačiji.

U celini,  saglasno zakonu,  svi učenici su obavezni da pođu u školiu ne kasnije od 1. oktobra. 

Ta zbrka nastaje zbog  žetve i prikupljanje plodova koji se  iz različtih klimatskoh uslova   ne završavaju istovremeno u raznim klimatskim zonama u državi. 

Školska godina se sastoji od tri trimestra i završava   se  negde sredinom jula. 

Đaci u Španiji su na letnjim ferijama od 20.  jula,  a  za Božić imaju   dve nedelje raspsuta i za Uskrs jednu sedmicu. 

Nemačka: u celini sredinom avgusta ili početkom septembra

Svaka od 16 federalnh pokrajina Nemačke  ima svoj početak školske godine, ali po pravilu deca u svakoj od njih polaze u školu sredinom avgusta ili početkom septembra.

Prvaci sa vrećicama punim darova

Po tradiciji  nemački prvaci dolaze u školu prvog školskog dana  s „vrećicom prvaka“  koju su roditelji napuni darovima  za novopečenog  školarca. U njoj se pored slatkiša mogu naći  sveske i drugi školski pribor,  tableti... 

U 19.  veku kad se ova tradicija tek začinjala,  u vrećici za prvaka su se mogle naći i cipele.

Sad vrećice kupuju sama deca,  a pune ih roditlji.

Inače,  đaci u  Nemačkoj  odmaraju šest nedelja za vreme letnjih ferija,  a tokom školske godine imaju i znmski raspust,  zatim Božićni,  Vaskršnji i za svete Trojice.

U SAD nema tačnog datuma za   početak školske godine

U SAD,   zavisno od  zakona savezne države,  školska godina, može početi bilo kojeg dana u avgustu ili prve sedmice u septembru. Školska godina se po pravilu u svim saveznim državama završava  krajem  juna.

Deca u SAD polaze u školu u različitim uzrastima: od 5 do 8 godina,  zavisno kako je propisano zakonom o obrzovanju savezne  države u kojoj žive.

Školska godina je podeljena na tri trimestra između kojih su predviđeni mali raspusti, dok letnje ferije počinju krajem juna.

U Kanadi đaci sedaju u školske klupe drugog utorka u septembru, odmah nakon Dana rada koji se slavi kao tradcionalni praznik   i simbolizuje kraj leta.

U Japanu đaci sedaju u klupe 1. aprila

Japanski đaci se okupljaju za početak školske godine 1.  aprila.   Taj datum nije slučajno odabran:  1.  aprila počinje da cveta  trešnja - simbol početka novog života,  lepote,  mladosti  za žitelje Zemlje izlazećeg Sunca.

Izuztetno  ushićeno raspoloženje,  miomirisi i lepota drveća u cvatu - kud ćeš lepših saputnika  školske nastave!

Deca u Japanu polaze u školu  kao šestogodišnjaci,  a školska godina je podeljena u tri trimestra  i završava se 31. marta.

Kraći raspusti  su zimi i u proleće,  a letnje ferije traju mesec dana. 

I u Indiji,  na proleće,  u aprilu, počinje školska godina,  a svaka škola ima svoju uniformu

U Indiji školska godina počinje na proleće,  u aprilu.

Nastavu u indijskim školama izvode samo muškarci,  a  učiteljica nema za katedrama.

Najpoštovaniji predemt u ovoj, posle NR Kine, najmnogoljudnijoj zemlji sveta je matematika.

Jedna od specifinosti škola u  Indiji  je da svaka škola ima svoju školsku uniformu koju đaci moraju da nose svakodevno,  pa se tako po unoformi može vdeti iz koje je škole đak kojeg sretamo na ulici. 

Veliki školski raspust  je u najtoplijim mesecima - maju i junu.  Školski život se nastavlja početkom jula, kad vrućine počinju da popuštaju. 

U Južnoj Koreji nastava počinje  još ranije,  2. marta, a letnji raspust traje od  sredine jula do kraja avgusta. 

U Maleziji i Singapuru, zemljama tropske zone,  školska vrata za đake se otvaraju,  3.  januara ili prvog ponedeljaka u januaru, dok na Tajlandu školska godina počinje  sredinom maja,  a na Filipinima  prve  nedelje   juna.

Za razliku od tih azijskih zemalja, prvi školski dan  u Kini, Honghongu i Tajavanu  je krajem avgusta,  a u Kambodži deca polaze u školu tek na jesen-prvog ponedeljka  u oktobru.

U zemljama južne hemisfere – mahom u januaru i februaru

Dok u Meksiku đaci prvi put otvaraju školska vrata u novoj školskoj godini pretposlednjeg ponedeljka u avgustu,  u centralnim delovim Brazila, zemlji juže hemisfere,  prvo škoslko zvono se oglašava prve nedelje februara,  dok u njenim severnim područjima koja se nalaze u tropskoj zoni, đaci se ponovo okupljaju u školi u septembru.

Dok na Novom Zelandu školska godina počinje prvog utorka u februaru, u Australiji se đaci  ne bojeći se letnjih žega vraćaju u školu  negde u isto vreme:  krajem januara  ili početkom februara,  zavisno od savazne države.

I u Južnoafričkoj Republici vreme za ponvno viđenja đaka u svojoj školi  je sredina januara. 


Branko Rakočević