Patrijarh Teodor II: Vidimo veliku opasnost od fanatika i širenja džihada

O teškom položaju pravoslavnih žitelja Egipta, o izazovima verskog fundamentalizma, o dobrotvornoj delatnosti u najsiromašnijim zemljama afričkog kontinenta, kao i o odnosima s Ruskom Pravoslavnom Crkvom i o situaciji u Ukrajini u intervjuu za RIA Novosti govorio je patrijarh Aleksandrijski i cele Afrike Teodor II, koji je krajem avgusta doputovao u Rusiju na pokloničko p- Vaša Svetosti, Vi ste čest gost Ruske Pravoslavne Crkve. Kakvi su Vaši utisci posle sadašnjeg hodočasničkog putovanja po Rusiji?

— Za mene je velika radost to što se ponovo nalazim u Rusiji. Prošlo je već skoro 30 godina otkako sam prvi put doputovao u vašu zemlju. Živeo sam ovde 10 godina. Kao što je poznato, ja sam patrijarh cele Afrike, svih pravoslavnih ljudi na kontinentu. Uskoro ću otputovati u Južni Sudan i pre nego što krenem na ovaj težak put, došao sam u Rusiju kako bih prikupio snagu. Bio sam na Solovjeckim ostrvima, na mestu gde je poginulo 40 hiljada ljudi, koje je progonio Staljinov režim. Tamo sam se molio za ljude koje sad ubijaju i proganjaju na Istoku.

- Aleksandrijska i Ruska Pravoslavna Crkva imaju bogato istorijsko iskustvo saradnje i međusobne pomoći. Svojevremeno ste pet godina bili egzarh Aleksandrijskog patrijarhata u Ruskoj Crkvi. Kakvi su danas odnosi dveju Crkava i kako ocenjujete perspektivu razvoja ovih odnosa?

— Svaki put kad dođem u Rusiju vidim kako Crkva i ljudi postaju bliži. U toku proteklih godina odigrale su se veoma velike promene. Mladi ljudi su sve više zainteresovani za hrišćanstvo i mislim da se unutrašnje odmaraju živeći životom Prvoslavne Crkve.

Za mene je to primer. Za mene koji danju i noću peške obilazim Afriku posećujući sve njene narode. Naša Crkva gradi škole u Africi kako bi meštani mogli da steknu bar neko obrazovanje. Otvorili smo tri hiljade medicinskih punktova kako bi se ljudima pružala bar miimalna medicinska pomoć. Ne mogu da govorim o nekom misionarstvu, o nekoj propovedi, ako prvo bar malo da poboljšam život ovih ljudi. Obilazimo ih u njihovim obitavalištima i shvatamo da nikad u životu nisu videli sapun. Oni praktično žive u zemlji. Sasvim nedavno sam bio na Madagaskaru i video 2 hiljade male dece koja su me okružila, - i sva su bila bosa.

Možete da shvatite u kako teškim uslovima živimo. I od sveg srca bih želeo da se zahvalim Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi koja nam pruža svu pomoć koju može, bez obzira krizu koja vlada u celom svetu.

- Mnogo se govori o ugnjetavanju koje su hrišćani u Africi i na Bliskom istoku pretrpeli u poslednje vreme. Kakav je sad položaj Vaše pastve u muslimanskim afričkim zemljama? Da li uspevate da pronađete zajednički jezik, da uspostavite odnose s muslimanskom većinom – i na koji način? Da li osećate podršku Pravoslavnih Crkava i celog hrišćanskog sveta?

— Vidimo veoma veliku opasnost koja potiče od fanatika, i vidimo veoma veliki problem u širenju ideje džihada (svetog rata protiv nevernika – prim. red.). Želeo bih da istaknem da treba razlikovati ortodoksni, tradicionalni islam od fanatičnog islama. Srećem se s mnogim muslimanima u Egiptu i van njegovih granica koji zaista zrače plemenitošću i dobrotom. Vrlo prijateljski razgovaramo – govorim im o Jevanđelju, a oni mi pričaju i Koranu i nalazimo zajedničke dodirne tačke. Oni poštuju moju veru i ja poštujem njihovu veru. Zato se zajednički borimo, zajednički radimo na tome da poboljšamo budućnost naših naroda. Još jednom želim da istaknem – postoji dobar islam i postoji fanatičan islam koji donosi probleme svuda gde postoji.

To je prava opasnost i pravi problem za nas, patrijarhe Istoka – poglavare Pravoslavnih Crkava Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima. Zato se s vremena na vreme sastajemo, kako bismo videli šta možemo da učinimo kako bismo poboljšali život hrišćana. I ja onoliko koliko mogu pomažem našoj bratskoj Koptskoj crkvi u kojoj ima mnogo ljudi koji su postradali od muslimanskih fanatika. Dobar sam prijatelj s Koptskim patrijarhom. I on se, kao i ja, zove Teodor Drugi i veoma je dobar čovek. Živimo zajedno u Egiptu i među nama vlada prava hrišćanska saradnja. Takođe sarađujem s duhovnim vođom egipatskih muslimana – to je izuzetno dostojanstven i plemenit čovek koji uvek osuđuje fanatike.

- Šta mislite, šta treba da se desi i da li uopšte može da se desi nešto kako bi prestali sukobi na verskoj osnovi na Istoku?

— Nažalost, ne mislim da će prestati. Zato što ima ljudi iz drugih zemalja, koji pomažu fanaticima i koji ih koriste za svoje ciljeve. To je politički plan: započeti rat među narodima da bi se prodavalo oružje.

- Verovatno ste imali prilike da čujete da je u Ukrajini sad u toku zapravo građanski, bratoubilački rat...

— Danas sam služio zajedno s patrijarhom Kirilom i čuo sam molitvu za mir u Ukrajini koja se uznosi na svakoj Svetoj liturgiji. Živeo sam u Ukrajini, u Odesi, dobro poznajem ukrajinski narod i dobro poznajem vernike u Ukrajini. Srce me boli kad vidim da tamo ratuju ljudi, da su dva naroda, među kojima je uvek vladalo prijateljstvo, podeljena zbog političkog konflikta. I to je pravi greh, to je prava nesreća, kad između bratskih naroda nastaju takvi problemi. Činim sve što je u mojoj moći kako bih ovu misao preneo političkim i verskim poslenicima.

- U ukrajinskom sukobu stradaju i vernici Ukrajinske Pravoslavne Crkve, ali ne samo u borbenoj zoni, već i na mirnoj teritoriji koju kontrolišu kijevske vlasti. Raskolnici uz pomoć boraca-nacionalista sprečavaju obavljanje bogosluženja, zaposedaju pravoslavne hramove. Pokušavaju da uvuku Crkvu u politički sukob, da je primoraju da podrži jednu ili drugu stranu. Šta biste mogli da kažete u podršku kanonskog Pravoslavlja u Ukrajini?

— Za mene, kao Aleksandrijskog patrijarha, kanonski poglavar Ukrajinske Crkve je Njegovo Blaženstvo mitropolit Onufrije. Veoma dobro ga poznajem, znam koliko je to duhovan čovek.

Nažalost, dolaze neki ljudi sa strane i nameću ukrajinskom narodu ove protivrečnosti. Kao pravoslavni patrijarh molim vernike u Ukrajini da ostanu pod omoforom kanonskog poglavara Ukrajinske Crkve – mitropolita Onufrija.

- Danas je u Rusiji dozvoljeno da se «Osnove pravoslavne kulture» predaju kao jedan od opšteobrazovnih predmeta u srednjoj školi. A kako vernici Aleksandrijske Crkve saznaju za veru i kako je stiču? Da li u Aleksandrijskoj Crkvi postoji izvesna katehizacija i duhovno obrazovanje i kakav je njihov sistem? Gde se školuje budući klir?

— Radujem se što deca imaju prilike da upoznaju svoju veru tako da mogu svesno da izaberu put kojim će ići. Ali je veoma važno da saznaju upravo za ljubav i pomoć Božiju. To je glavna stvar koja može da im pomogne u životu.

Imamo oko 4 hiljade škola. One nisu crkvene u strogom smislu reči. Predajemo im jezik, učimo decu da pišu i da čitaju. Imamo svetovne univerzitete. A katehizacija se obavlja u hramovima. Držimo ljudima časove veronauke kako bi mogli da pronađu Boga u sebi. U Africi ljudi veruju u duhove i u idole, veruju u magiju. Srca su im nemirna i mi se trudimo da im pomognemo.

Sa ruskog Marina Todić

Patrijarh Aleksandrijski i cele Afrike Teodor IIutovanje. Razgovor s njim vodio je Aleksej Mihejev.