Kriza drma proširenje

MOŽE li ekonomska kriza, koja iz temelja drma konstrukciju Evropske unije, da ugrozi evropske integracije Srbije i zemalja celog zapadnog Balkana? Na ovo suštinsko pitanje, koje se sve češće postavlja, iz Brisela jednoglasno uveravaju da i dalje sve zavisi samo od pretendenata na članstvo i brzine njihovog ostvarivanja reformi.

Evropske integracije Srbije trenutno su u zastoju i čekaju junski nastavak, ali ova „pauza“ nije vezana za ekonomsku krizu, već

isključivo zavisi od sledećeg izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca.

Špansko predsedništvo uveliko priprema predstojeću konferenciju EU - zapadni Balkan u Sarajevu početkom juna i naglašava da ekonomska kriza utiče na mnogo toga, „ali ne i na proširenje“.

I resorni evropski komesar Štefan File poručio je protekle nedelje da se finansijska kriza neće odraziti na brzinu približavanja zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

File je, međutim, najavio strože ocenjivanje postignutih rezultata u sprovođenju reformi neophodnih da bi se zemlje približile članstvu u EU.

Ni u Briselu ni u Beogradu, međutim, ne podrazumevaju se neki „dodatni uslovi“, već potreba da se evropska administracija temeljnije uveri u sposobnosti zemlje kandidata i potencijalnog kandidata da može, kad dođe do prijema, da bude konkurentna na evropskom tržištu.

Drugim rečima, biće mnogo manje popustljivosti, naročito posle gorkih iskustava s Rumunijom i Bugarskom, ali i velikih unutrašnjih popusta, kao što je to slučaj sa starom članicom Grčkom. Jasno je zato da će, i pored optimističkih izjava, ekonomska kriza, ipak, otežati put ka EU.

Srbija u svemu, prema rečima potpredsednika Vlade Božidara Đelića, vidi i svoju šansu. Beograd očekuje da rigorozno sprovođenje reformi proprate više solidarnosti i ojačana finansijska podrška iz Brisela, upravo zato da bi se zemlja što bolje, u obostranom interesu, pripremila za ulazak u uniju.