Turska bira parlament, neizvesnost nikad veća

Dok ekstremističko nasilje i politička neizvesnost bacaju senku nad Turskom, birači danas izlaze na parlamentarne izbore po drugi put u proteklih pet meseci, u nadi da će im ovog puta oni doneti stabilnost.

Međutim, u toj duboko polarizovanoj zemlji ishod izbora će verovatno doneti samo još veću konfuziju.

Na junskim parlamentarnim izborima vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) izgubila je većinu, te je predsednik Redžep Tajip Erdogan sazvao nove izbore pošto premijer Ahmet Davutoglu nije oformio koaliciju ni sa jednom od tri opozicione stranke koje su bile zastupljene u parlamentu.

Turci će danas glasati za novi saziv parlamenta, koji broji 550 poslanika, u veoma osetljivom trenutku za Tursku, ključnog zapadnog saveznika koji se suočava sa rastućom nestabilnošću u susednoj Siriji i susednom Iraku, kao i sa izbegličkom krizom koja se preliva na Evropu, navodi AP.

Tu su i sumnje vezane za posrnulu tursku ekonomiju, pogoršane političkim zastojem i nasiljem koji se negativno odražavaju na ključni turistički sektor, a jedno od glavnih pitanja je postala i bezbednost nakon ponovnog razbuktavanja nasilja militantnih Kurda i napada Islamske države.

I dok analitičari očekuju da će u nedelju rezultat biti sličan ishodu izbora održanih 7. juna, kada nijedna stranka nije prevagnula osvajanjem većine glasova, ključno pitanje glasi da li će Erdogan posle novih izbora dozvoliti svojoj partiji da oformi koaliciju.

Ankete pokazuju da AKP uživa nešto veću podršku nego pred izbore u junu, ali je to i dalje nedovoljno da bi mogla sama da oformi vladu, sa tim da jedino istraživački institut Adil Gur navodi da Erdoganova stranka ima naklonost čak 47,2 odsto birača, što bi joj donelo većinu.

Analitičari sumnjaju da će Erdogan dati Davutogluu odrešene ruke da pregovara o stabilnom dogovoru sa drugom najvećom partijom — Republikanskom narodnom partijom (CHP), ali i sa glavnom kurdskom Narodnom demokratskom partijom (HDP) ili Partijom nacionalističkog pokreta (MHP).

To bi ga, zapravo, primoralo da se odrekne čvrste kontrole nad vlašću u Turskoj, a male su šanse da to neće morati da uradi.