Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 23.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 21.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 23.12.



Strelkov: Nema primirja  - Bivši ministar odbrane DNR  Igor Strelkov objasnio je trenutnu situaciju u Novorusiji, osvrnuvši se na primirje koje je potpisano u Minsku.

Na pitanje da li se obe strane u pridržavaju tog primirja Strelkov kaže:

– Nikako. Naročito ne u poslednjih nedelju dana. Ni o kakvom primirju nema ni reči.

Prema njegovim rečima primirje se ipak jedno vreme poštovalo, ali sada ona postoji samo u izveštajima OEBS.

– Manje ili više primirje je bilo poštovano od druge polovine septembra do prve polovine novembra. Sada, od druge polovine novembra, nikakvog primirja nema, ono postoji samo u izveštajima OEBS, organizacije koja kao i uvek ima anti-ruski stav.  U Donbasu se vode jake artiljerijske borbe, ponegde čak i jake pešadijske borbe. Samo, ni jedna ni druga strana ne prelazi u napade, za sada te borbe su samo pozicionog tipa – rekao je Strelkov.

Dogovor o poštovanju primirja u Donbasu tokom praznika  - Sukobljene strane u Donbasu dogovorile su se u Minsku o bezuslovnom primirju u Donbasu od ponoći 23. decembra, saopštila je portparolka predstavnika Kijeva u trilateralnoj kontakt grupi Darka Olifer na svojoj stranici na Fejsbuku.

„Ključni problem koji i dalje ostaje bez rešenja jeste pucnjava na liniji razgraničenja koja i dalje traje. Upravo zbog toga postoji dogovor o potpunom i bespogovornom primirju, počev od ponoći 23. decembra 2015. Ova inicijativa je nužna, pre svega žiteljima Donbasa kako bi mogli u miru da dočekaju Božić i Novu godinu“, napisala je Oliferova. 

Ona je dodala da postoji dogovor o povlačenju naoružanja kalibra manjeg od 100 milimetara. 

„S velikim teškoćama uspelo je i oslobađanje iz zatočeništva više od 50 ukrajinskih građana“, napisala je Oliferova.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 23.12.



Rusija odgovora istom merom na proširenje američkih sankcija - Moskva može primeniti recipročne mere na američko proširenje antiruskih sankcija, izjavio je Uljukajev.

Šef Ministarstva za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Uljukajev smatra da je recipročni odgovor Rusije na proširenje sankcija SAD moguć.

„Mislim da je uobičajena praksa u takvim slučajevima simetričan odgovor. Ako postoje neprijateljske akcije prema nekoj zemlji, na njih se obično odgovara, zato bi neka naša reakcija bila normalna“, rekao je ruski ministar.

Proširenje američkih sankcija nema sektorski karakter i neće uticati na makroekonomsku situaciju u Rusiji, izjavio je ministar Uljukajev.

Sjedinjene Američke Države su ranije proširile sankcioni spisak protiv Moskve, dodavši mu 34 fizička i pravna lica.

Moskva i London za saradnju, bez obzira na razlike - Moskva i London se zalažu za razvoj spoljnopolitičke saradnje, ekonomske i kulturne saradnje, bez obzira na razlike, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije posle sastanka zamenika ruskog šefa diplomatije Vladimira Titova i britanskog ministra za evropske poslove Dejvida Lidingtona.

„Tokom razgovora glavna pažnja je posvećena rusko-britanskim odnosima i njihovoj perspektivi, pre svega u kontekstu nastojanja dveju zemalja da se suprotstave terorističkoj organizaciji DAEŠ (takozvanoj Islamskoj državi) i rešavanja drugih međunarodnih i regionalnih pitanja“, piše u saopštenju. 

U Ministarstvu inostranih poslova navode da „bez obzira na razlike u nizu stavova, obe strane su naglasile da postoji dobra volja da se problemi rešavaju pragmatično, da Rusija i Velika Britanija sarađuju na spoljnopolitičkom planu, kao i da se razvija uzajamno korisna saradnja u trgovinsko-ekonomskoj i kulturno-humanitarnoj sferi“.

NATO sve veća pretnja bezbednosti Rusije - Sve veću opasnost za bezbednost Rusije predstavljaju pretnje u vezi s vojnom delatnošću NATO-a, rekao je sekretar Saveta za bezbednost Ruske Federacije Nikolaj Patrušev u intervjuu „Rosijskoj gazeti”.

„Sve veću opasnost predstavljaju pretnje u vezi s vojnom delatnošću NATO-a. Težnja ka povećanju i modernizaciji ofanzivnih potencijala, razvijanju novih vrsta naoružanja, stvaranju globalnog sistema protivraketne odbrane, uključujući i teritorije oko Rusije, narušava strukturu globalne bezbednosti“, rekao je Patrušev. 

Prema njegovim rečima, izjave lidera nekih zapadnih zemalja da je NATO odbrambeni savez, stvoren radi očuvanja bezbednosti u svetu, samo prikrivaju agresivnu suštinu Alijanse. 

Rusija je, istakao je Patrušev, zainteresovana za saradnju sa SAD i evropskim državama, ali na ravnopravnoj osnovi. Čitajte više

Predlog u Dumi: Ograničenja protiv Koka-kole, Vize i Masterkarda - Neuobičajeni odgovor na sankcije SAD prema Rusiji moglo bi da bude povećanje akciza na prodaju slatkih gaziranih napitaka, koje bi pogodilo „Pepsi” i „Koka-kolu”, smatra prvi zamenik predsednika Komiteta za ekonomsku politiku Mihail Jemeljanov iz partije Pravedna Rusija.

„Specijalna mera, koja bi pogodila Amerikance, a odavno je predlagana, jeste povećanje akciza na prodaju slatkih gaziranih napitaka. To će pogoditi, pre svega ’Koka-kolu‘ i ’Pepsi‘“, rekao je Jemeljanov. 

Pored toga, odgovor Rusije na proširenje američkih sankcija mogla bi da bude i zabrana američkim finansijskim konsultantima i revizorima da pružaju usluge ruskim kompanijama, zatim ograničenje protoka platnih kartica Viza i Masterkard u Rusiji, kao i smanjenje kupovine aviona „boing“, smatra Jemeljanov. 

„Potrebno je odgovoriti, svakako. Treba odgovoriti prefinjeno i ne obavezno simetrično. Postoje zone koje su za Amerikance veoma osetljive“, smatra Jemeljanov. 

Prema njegovim rečima, jedna od takvih zona jeste finansijski sektor. Čitajte više

Svađe širom Evrope zbog sankcija Rusiji - Rukovodstvo Evropske unije je ovoga puta uspelo da produži sankcije Rusiji i da izdejstvuje jedinstvo svih 28 država-članica zajednice, ali pitanje o tome koliko će dugo trajati antiruske mere izaziva u Evropi sve žešće rasprave, piše Vašington post.

Sankcije su produžene do kraja jula sledeće godine. „Ipak, u svetlu rastućeg nezadovoljstva pojedinih evropskih zemalja zbog sankcija, neizvesna je budućnost ograničavajućih mera (posle isteka ovog novog roka)“, piše u članku.

Rat sankcijama sve više zamara vlade pojedinih zemalja, pre svega Italije i Francuske, koje odavno održavaju veze s Rusijom, uključujući sferu energetike. 

Tako je italijanski premijer Mateo Renci još pre glasanja izjavio da smatra da su sankcije protiv Ruske Federacije „politika dvojnih standarda“ i izrazio nezadovoljstvo zbog pritiska Nemačke na druge zemlje u vezi s antiruskim merama. On je takođe napomenuo da Nemačka pritom učestvuje u zajedničkim projektima s Rusijom. 

Prema Rencijevim rečima, Nemačka se „prvi put“ našla u manjini prilikom razmatranja pitanja sankcija iza zatvorenih vrata. 

Sada je Evropska unija u teškoj situaciji zbog priliva izbeglica koje beže od rata u Siriji i evropske zemlje teže da uspostave partnerske odnose s Moskvom kako bi zajedničkim naporima rešile sirijsku krizu, podseća list.

Moskva će odgovoriti kontramerama na sankcije SAD - Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov nazvao je proširenje sankcionog spiska SAD nastavljanjem protivrečne logike i neprijateljskog stava prema Rusiji.

Prema njegovim rečima, Moskva će analizirati odluku SAD i izraditi predloge za odgovor. 

„Ovo je nastavljanje upravo one protivrečne logike i neprijateljskog stava prema Ruskoj Federaciji. Ovo je nastavljanje kursa koji ima razorno dejstvo na bilateralne odnose“, saopštio je Peskov novinarima odgovarajući na pitanje u vezi sa proširenjem sankcionih spiskova SAD. 

„Ove odluke će prvo biti analizirane, a potom će proizvesti predloge za moguće kontramere. Kao što je poznato, u ovakvim slučajevima prevladava načelo uzajamnosti“, dodao je Peskov. 

On je rekao da se može samo izraziti žaljenje zbog toga što, suprotno zdravom razumu i potrebi za saradnjom, Vašington bira kurs koji protivreči onome što nalažu okolnosti.

SAD proširile sankcije Rusiji - Ministarstvo finansija SAD proširilo je sankcioni spisak zbog krize u Ukrajini, na njemu su se našla 34 fizička i pravna lica, saopšteno je na sajtu tog ministarstva.

Spisku su, pored ostalih, dodate banka VTB 24, Gals development, Novikombank, „kćerke-kompanije“ Sberbanke u Ukrajini i Belorusiji. 

„Današnji korak potvrđuje privrženost SAD traganju za načinima diplomatskog rešavanja krize u Ukrajini koji se podržavaju našim sankcijama prema Rusiji“, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija SAD. 

Ambasada SAD u Rusiji u međuvremenu je saopštila da Vašington nije proširio sankcioni spisak fizičkih i pravnih lica, nego je samo „precizirao“ prethodni.

Vašington u tome ne vidi povod za zaoštravanje odnosa, to je „rutinski potez“, saopštila je američka ambasada.

„To je uobičajen proces jer pravna lica pronalaze načine da zaobiđu ograničenja i pokušavaju da izbegnu delovanje sankcija.

Kako bismo povećali efikasnost naših mera, periodično moramo da preciziramo spisak, kako bismo očuvali dejstvo ovih mera“, rekao je portparol američke ambasade Vilijam Stivens.

On je naglasio da se akcije preduzete u utorak „takođe tiču pravnih i fizičkih lica koja su ranije već uneta u sankcione spiskove EU".„Preduzeli smo ove korake kako bismo nastavili da harmonizujemo naše sankcione spiskove“, rekao je diplomata.

On je objasnio da „deo kompanija koje su uključene u spisak predstavlja ’kćerke‘ pravnih lica koja su već pod sankcijama, tako da je ova mera svojevrsno usaglašavanje postojećeg spiska“.

Rusija nije kriva za neuspeh pregovora o zoni slobodne trgovine sa Ukrajinom - Rusija će nastaviti sa pokušajima da se pronađe rešenje u okviru trougla EU–Rusija–Ukrajina, izjavio je šef ruske države Vladimir Putin, komentarišući rezultate godišnjih pregovora koji su završeni u Briselu.

„Mislim da ćemo se još mnogo puta vratiti tim pitanjima. Želimo da uspostavimo odnose u toj oblasti (trgovini) sa našim partnerima, i sa Ukrajinom i sa EU“, rekao je predsednik.

On je skrenuo pažnju na činjenicu da je rukovodilac delegacije EU rekla „igra je završena“, ustala i otišla, kada su pregovarači sa ruske strane konkretno i principijelno postavili sporna pitanja u međusobnim odnosima.



„Igra je završena i otišla je, a u saopštenju su objavili da je ruska delegacija prekinula pregovore“, naveo je ruski lider, dodavši da to „nije evropski, niti je tolerantno“.

U Briselu su završeni pregovori o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji. Tom prilikom je bilo reči o nameri Ukrajine i EU da počnu privremenu primenu ekonomskog dela sporazuma o pridruživanju koji je potpisan 2014. godine.  

Kako je saopšteno na sajtu Ministarstva inostranih poslova Rusije, očuvanje povoljnog režima trgovine između Moskve i Kijeva „nije suđeno da se dogodi“.

Ukrajinski nacionalisti jačaju koristeći raskol pravoslavne crkve - Ukrajinski nacionalisti koriste raskol pravoslavne crkve u toj zemlji, nakon državnog prevrata koji se dogodio u februaru prošle godine, kako bi učvrstili svoj uticaj u zemlji, smatraju analitičari.

Pokušaji ukrajinskih nacionalista da iskoriste pravoslavlje kao oružje veoma su česti, objašnjava politički analitičar Bruno Drveski.

„Nacionalisti mahom koriste grkokatoličku crkvu kako bi učvrstili nacionalističku ideju u borbi protiv svih religioznih saveza između Ukrajine i Rusije. Njihov konačni cilj je da se preuzme kontrola nad celokupnom ukrajinskom crkvom“, kaže on.

I predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije zadužen za ljudska prava Konstantin Dolgov smatra da je neophodno staviti tačku na represiju vernika u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, raskol pravoslavlja je sve veći i žešći, dok su na zapadu zemlje sve češći napadi pripadnika samoproglašene Kijevske patrijaršije na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije.

Dolgov kaže da su 18. decembra u selu Ptičja pripadnici radikalnog „Desnog sektora“ blokirali ulaz vernicima u Svetouspenski hram, tukli ih palicama i bacali na njih molotovljeve koktele.

Slični napadi, objašnjava on, događaju se još od aprila 2013. godine, a rezultat tih napada je na desetine povređenih vernika.

Raskol pravoslavlja na dve struje dobio je na još većoj težini nakon državnog prevrata koji se dogodio u februaru prošle godine, dodaje Dolgov.

Video vesti za 22.12.




Na liniji rata - dokumentarni film

Pregled vesti TV LNR

Intervju sa ministrom spoljnih poslova DNR

Basurin o situaciji na frontu

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima