Dela više od 50 stvaralaca na izložbi ruske avangarde

Izložba „Ruska avangarda u Beogradu”, na kojoj je predstavljeno 117 dela više od 50 stvaralaca, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ).

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac otvorio je izložbu kratkom pričom ruskog satiričara Danila Harmsa.

„Jedna baba se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se. Kroz prozor se nagnula druga baba da bi videla onu koja se razbila, ali je usled svoje preterane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razbila. Zatim je kroz prozor ispala i treća baba, zatim četvrta, zatim peta. Kada je ispala i šesta baba, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gde su, kažu, jednom slepcu poklonili pleteni šal”, ispričao je Tasovac.

„S obzirom da šal već imam, ne bih ništa više dodavao. Ovim je izložba ruske avangarde u Beogradu otvorena”, rekao je ministar.

Otpravnik poslova ministar savetnik u ambasadi Rusije u Srbiji Denis Kuznedeljev ocenio je da jedinstvena zbirka umetnina svetske klase izložena u MIJ-u kruniše uspešnu saradnju Srbije i Rusije u oblasti kulture u 2015.

„Kultura je jedan od prioriteta zajedničkih aktivnosti naših zemalja, sa obe strane se oseća potreba za intenzivnom razmenom intelektualnih i stvaralačkih dostignuća koja se odnose na osnovne vrednosti", istakao je Kuznedeljev i najavio velike planove za budućnost kada je u pitanju prezentacija ruske kulture u Srbiji.

Direktorka MIJ Neda Knežević rekla je da je povod za izložbu 100 godina od izlaganja „Crnog kvadrata”, čuvenog dela Kazimira Maljevića, najznačajnijeg predstavnika ruske avangarde.

Ona je navela da su na izložbi prikazani svi pravcu u kojima su stvarali ruski avangardisti kao slikari, grafičari, ilustratori knjiga, scenografi, filmski i pozorišni kostimografi, autori arhitektonskih utopija, među kojima su najvažniji Vasilije Kandinski, Aleksandar Rodčenko, Ivan Kljun, Aleksandar Arhipenko, Aleksandar Vesnin, Ljubov Popova, El Lisicki, Sergej Ejzenštajn.

Knežević je primetila da nije neobično što izložba gostuje u MIJ-u, jer se taj muzej „bavi prvom Jugoslavijom, kada je, pod uticajem ruske avangarde, nastao zenitizam koji je predvodio Ljubomir Micić, osnivač avangardnog časopisa ’Zenit‘“.

Na izložbi su predstavljena i 11 dela iz Micićeve kolekcije koja se čuvaju u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu.

Postavka obuhvata umetnička dela iz pet ustanova: Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja Caricino.

Autorke izložbe su kustoskinje Ana Pahomova i Faina Balahovska, a realizovana je u saradnji sa Ruskim muzejsko izložbenim centrom Rosizo.

Posetioci će moći da je pogledaju do sredine februara.