Ko su ruski „agenti uticaja“ na Zapadu

Krizu evropske politike, u okviru koje sve veću popularnost dobijaju netipične partije u sastavu aktuelne političke elite, američka obaveštajna služba objašnjava uticajem Moskve.

Direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper predstavio je u Velikoj Britaniji dokument u formi dosijea pod nazivom „Aktivnosti ruskog uticaja“, u kojem su sakupljeni podaci o finansiranju jednog broja zapadnih partija od strane Rusije, i popisani navodni potencijalni saveznici Moskve u različitim evropskim državama.

General-potpukovnik Džejms Kleper koordinira delatnočću 16 službi u okviru organizacije. On smatra da ruske specijalne službe namerno rade na slabljenju jedinstva Evrope zarad svojih ciljeva — potkopavanja NATO-a iznutra, blokiranja američkog raketnog programa u Evropi i ukidanja ekonomskih sankcija. Pritom, američki predstavnici obaveštajnih službi iskreno smatraju da je u toku „novi hladni rat“ i objašnjavaju svojim britanskim kolegama da je sadašnji nivo ruskog uticaja na zapadnoevropsku politiku veći nego što se ranije mislilo. Moskvi se pokušala pripisati i migraciona kriza, ali se to pokazalo neubedljivim.

Između ostalih, američka obaveštajna služba je zebeležila veliki ruski uticaj u Francuskoj, Holandiji, Mađarskoj, Austriji, Češkoj. Poslednje dve zemlje iz nekog razloga smatraju „vratima“ Šengenske zone za ruske agente. Međutim, jedina neosporna činjenica finansiranja ruske strane iz otvorenih izvora u dosijeu jeste odobreni kredit jedne ruske banke 2014. godine od 9 miliona evra francuskom „Nacionalnom frontu“. Marin le Pen nije krila, naprotiv, javno je komentarisala taj događaj, smatrajući da tako poverljivi odnos sa Rusijom jasnije pokazuje njenu poziciju u predizbornoj trci.

Druga imena na spisku ruskih „agenata uticaja“ opet ne predstavljaju neku novinu: mađarska parija „Jobik“, koja isto tako nije nikada krila svoje simpatije prema Rusiji (njeni stranački prvaci redovno posećuju Moskvu), grčka  „Hrisi Avgi“, „Zlatna zora“ — desničarska partija koja je dobila na popularnosti i ušla u republički i evropski parlament (gde se našla i italijanska „Liga severa“).

U dosijeu se navodi da su diplomate  primorane da specijalno prate situaciju u Austriji, nakon što je nekoliko članova austrijskog parlamenta posetilo Krim. Ipak, aktivnosti američke obaveštajne i kontraobaveštajne službe na teritoriji Austrije, prema nekim podacima, mogu biti povezane, ne toliko sa „krimskim putovanjima“, koliko sa zabeleženim slučajevima navodnih korišćenja ruskih obaveštajaca austrijskih dokumenata.

Što se tiče Holandije, tamo u aprilu treba da bude održan referendum o tešnjim odnosima Ukrajine i EU i već sada je jasno da su Holanđani krajnje skeptični prema odnosima sa Kijevom. Mogući negativni ishod referenduma u dosijeu se povezuje sa „ruskom propagandom“.

Isključivo za britansko stanovništvo, u dosijeu je bio stavljen akcenat na izbor lidera Laburističke partije Džeremija Korbina — političara sa levim pogledima. U Velikoj Britaniji ga mnogi zovu „marionetom Kremlja“ ili „plaćenim agentom“. Glavni argument da je Moskva navodno podržala izbornu kampanju Korbina, navode izjave ruskog ambasadora u Londonu Aleksandra Jakovenka. Između ostalog, on je pozdravio pobedu Korbina nazvavši je „radikalnim probojem“, „opozicijom vojnoj ekspanziji Zapada“ itd. Korbin je faktički pozdravio ulazak Krima u sastav Rusije, dok je u poziciji Zapada video „dvojne standarde“.

U dosijeu se ne navodi šta britanska i američka obaveštajne službe nameravaju da urade kako bi se suprotstavile ruskom uticaju u Evropi koji je u usponu. U avgustu prošle godine, mesec dana nakon izbora Korbina, „Forin ofis“ je proglasio personama non grata četvoricu ruskih diplomata, a šta je sledeće, ostaje da se vidi.