I Napoleon hteo da služi u ruskoj vojsci

Neverovatno, ali istinito — Napoleon Bonaparta je mogao da postane veliki ruski vojskovođa.

Rusija je 1788. godine sakupljala volontere za učešće u ratu protiv Turske. General-gubernator Ivan Zaborovski, komandant ekspedicionog korpusa stigao je u Livorno, kako bi pozvao hrišćane-volontere u rat: Albance, Grke, Korzikance.

U to vreme, Napoleon je sa odličnim ocenama završio Parisku vojnu školu sa činom poručnika. On je tada podneo zahtev da služi u ruskoj vojsci.

Ipak, samo mesec dana pre podnošenja Bonapartine molbe, ruska armija objavila je ukaz — uzimati strane oficire u ruski korpus uz smanjenjem za jedan čin. Napoleona nije zadovoljio ovaj uslov. Dobivši napismeno odbijanje, Napoleon je uspeo da izdejstvuje da ga primi šef ruske vojne komisije. Međutim, to nije dalo rezultata i Bonaparta je izleteo iz kabineta Zaborovskog obećavši da će ponuditi svoje usluge kralju Pruske: „Kralj Pruske će mi dati čin kapetana!“. Kao što se zna, karijera ambicioznog Bonaparte je ipak zablistala u Francuskoj. Kralja Pruske nije molio ni za šta, a kasnije je i osvojio Prusku kraljevinu, a samog kralja pretvorio u vazala Francuske.

Šta ga je podstaklo da podnese molbu da služi u vojsci Rusije? Napoleon je 1784. godine stupio u Parisku vojnu školu. Međutim, prve školske godine desila se nesreća: u februaru 1785. godine umro mu je otac Karlo Bonaparta od iste bolesti od koje će i sam Napoleon kasnije umreti — raka želuca. Porodica je ostala bez novčanih sredstava. U starijeg brata, Žozefa, nisu polagane velike nade: on je bio nesposoban i lenj, pa je 16-godišnji Napoleon preuzeo na sebe brigu o majci, braći i sestrama. Nakon jednogodišnjeg boravka u Pariskoj vojnoj školi, on je izašao 30. oktobra 1785. godine sa činom potporučnika i odmah počeo da traži posao.

Kasnije, kada je Napoleon već postao vojskovođa, aktivno je počeo da proučava vojno-ekonomsku situaciju u Rusiji, ali, u celini, vojna psihologija ruskog društva, posebno taktičke, operativne, strateške specifičnosti delatnosti ruskih generala nisu mu bile razumljive. Da je Napoleon požurio da preda zahtev za stupanje u rusku službu samo mesec dana ranije, mogao je postati ruski general i najverovatnije, istorija čitave Evrope i sveta bila bi potpuno drugačija.