Rast kineskog vojnog budžeta nije pretnja ni za koga

Kineski plan za povećanje vojnog budžeta za 7,6 procenata — najmanje u šest godina — racionalni je korak koji pomaže ekonomskom razvoju zemlje. Ova odluka ne ostavlja mesta za pumpanje klišea „kineske pretnje“ od strane jednog broja zapadnih zemalja.

Kina, treća po veličini zemlja u svetu, na zaštitu svoje najmnogoljudnije nacije troši samo 6 odsto američkih rashoda. Pritom, američki mediji neosnovano kritikuju povećanje kineskog vojnog budžeta.

Zaista, i s najmanjim povećanjem rashoda od 2010. godine, kineski vojni budžet je i dalje za trećinu manji od američkog, sa kojim se ne može porediti ni osam zemalja koje prate SAD na spisku država koje najviše troše na odbranu.

Radi se o dobro proračunatom dizanju buke Zapada kako bi se oklevetala Kina i bila predstavljena kao pretnja i kako bi zapadni moćnici mogli da sačuvaju svoje velike vojne budžete.

Ako bi Zapad skinuo svoje ružičaste naočare, lako bi video da je to povećanje normalna i racionalna regulacija budžeta zemlje koja prati nacionalnu odbrambenu politiku, poseduje veću teritoriju od SAD i više teritorijalnih voda od Meksika, koje treba zaštititi.

Zašto je bilo neophodno povećanje budžeta:

1)    Zbog zaštite teritorije — to je sveto pravo koje je garantovano međunarodnim zakonom za sve zemlje, uključujući Kinu.

2)    Zbog zapadnog embarga na naoružanje, Peking nema drugog izbora osim da se oslanja na sopstvene resurse u modernizaciji odbrane, što zahteva značajne rashode.

3)    Povećanjem broja ulazaka vojnih brodova u teritorijalne vode Kine, SAD i njihovi saveznici nastavljaju da traže „tačku ključanja“ Kine, skrivajući se iza „slobodne plovidbe“.

Sve navedeno govori u prilog tome da je povećanje kineskog budžeta veoma skromno i oni koji ga kritikuju podržavaju ili ideju „kineske pretnje“ ili iluzornu kinesku hegemoniju.