Turska sve više liči na Siriju

Sukob turske vojske i kurdskih pobunjenika na jugoistoku Turske eskalira, zbog čega situacija u Turskoj sve više podseća na onu u Siriji.

Lokalni stanovnici koji su napustili Dijarbakir, nezvaničnu prestonicu turskog Kurdistana, ne mogu da prepoznaju ulice grada u kom su nekad živeli — uske uličice pod ruševinama, spaljene kuće iz kojih se vije dim. Grad je defakto pod blokadom turske vojske, ovde su se vodili najžešći sukobi između snaga državne bezbednosti i boraca u Turskoj zabranjene Radničke partije Kurdistana, piše list „Politiko“.

„Sve je to podsećalo na Siriju. Skupili smo nešto stvari za decu i pobegli. Tamo ništa nije ostalo“, priča za list stanovnica Dijarbakira koja je morala da napusti grad u jeku oružanog sukoba.

Evropa praktično nije obratila pažnju na te izlive nasilja, napominje „Politiko“. Brisel ima svojih briga sa sukobima u Siriji i Iraku i ljudima koji beže od njih, ali tihi građanski rat pretvara neke delove turske u mesta koja liče na Siriju. Ankara ima probleme ne samo sa sirijskim već i sa svojim, turskim izbeglicama — prema ocenama EU, u Turskoj je od avgusta više od 400.000 stanovnika pobeglo iz svog mesta boravka.

U julu su propali pokušaji da se dogovori prekid vatre među stranama i nasilje po principu „oko za oko“ preraslo je u pravi ulični rat. Prema izveštaju Međunarodne krizne grupe, od avgusta je na jugoistoku Turske ubijeno najmanje 250 građana. Osim Dijarbakira, stradao je i grad Džizre — prema ocenama lokalnih vlasti, grad je napustilo između 100.000 i 120.000 stanovnika.

„Polovina grada više nije pogodna za život, druga polovina je takođe porušena“, navodi list reči Radžija Bilidžija koji predvodi odeljenje Hjuman rajts asosiejšen u Dijarbakiru. Grad je na aktivistu ostavio strašan utisak — porušen je isto kao sirijski Kobane, koji su uništili ekstremisti DAEŠ-a u leto 2014.

Evropa, naravno, ćuti, a to je zbog izbeglica, dodaje Bilidži. Prilikom posete Berlinu pokušao je da ispriča nemačkim parlamentarcima o tome kakva je situacija na jugoistoku Turske, ali političare je interesovalo samo jedno pitanje: „A kako je tamo sa sirijskim izbeglicama?“

EU ne kritikuje Ankaru zbog borbenih dejstava protiv PKK, koju u Briselu takođe smatraju terorističkom organizacijom, bez obzira na to što mnoge evropske zemlje podržavaju borbeni ogranak kurdske partije — Odrede narodne samoodbrane koji se bore na prvoj liniji protiv DAEŠ-a, navodi list.

„Kakvu pomoć ta država može da pruži izbeglicama ako ubija svoje građane i stvara izbeglice unutar svoje zemlje? Zar oni (EU) ne razumeju da ako se kurdski sukob pretvori u rat Turci i Kurdi mogu da potrče u Evropu“, pita se drugi sagovornik „Politika“ Sibel Jigitalp, koji predstavlja kurdsku Demokratsku partiju naroda u turskom parlamentu.

Mnogi su već pokušali da pobegnu, dodaje to izdanje. Prošlog meseca obalska straža Turske pronašla je 12 turskih Kurda u grupi Avganistanaca i Sirijaca koji su pokušali da se domognu Grčke. Prema informacijama lokalnih medija, oni su ispričali vlastima da beže od terora na jugoistoku.

Borbena dejstva eskaliraju, broj raseljenih lica raste, zaključuje list. Kada je početkom marta Vlada Turske proglasila početak blokade Širnaka, taj grad je napustilo između 50.000 i 63.000 ljudi.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut