Putinova sporna odluka i razlozi

Mnogo se ovih dana spekuliše na temu razloga, iz kojih se deo ruske avijacije povukao iz Sirije.  Nijedan od ponuđenih (mogućih) odgovora na pitanje o razlozima ovakvog poteza, po mom ubeđenju, nije dotakao suštinu. Osim toga, treba imati na umu i to da razlog sigurno nije jedan.  Pokušaću to da i obrazložim.

Iz naše perspektive stvari izgledaju drugačije, tako da ne možemo znati sve moguće okolnosti, koje su dovele do ovakve Putinove odluke.  Međutim, polazeći od načina razmišljanja ovog velikog diplomate i njegove humane strane, kojoj se ne posvećuje tolika pažnja koliko i njegovoj moći, smatram da je osnovni razlog upravo - briga za čovečanstvo i Rusiju, razume se.

Odavno se u Rusiji spekuliše o mogućem scenariju da sukob, u koji je Rusija ušla prisustvom i delovanjem svojih vojnih snaga u Siriji, može prerasti u Treći svetski rat.  Najveću uzbunu je u Rusiji napravio ulazak turskih snaga u Siriju.  Naime, vojni analitičari i novinari su neprestano potecirali činjenicu da je Turska članica NATO-saveza i da mogući sukob sa istom može rezultirati sukobom Rusije sa svim članicama NATO.  U skladu sa članom 5 Severoatlantskog ugovora, takav scenario je vrlo realno očekivati.  U nedavnom intervjuu, koji je Putin dao novinaru Prvog kanala ruske televizije, na pitanje "da li će doći do svetskog rata?" on je odgovorio vrlo staloženo, ali i pomalo zabrinuto... da se nada da na svetu ne postoji toliko bezuman čovek, koji bi ga otpočeo.

Dakle, prvi i osnovni razlog povlačenja sigurno jeste pokušaj da se po svaku cenu izbegne sukob sa NATO-paktom, do kojeg bi došlo eventualnim sukobom sa turskom vojskom na teritoriji Sirije.  Rusija bi voljno ili mimo svoje volje lako mogla biti uvučena u taj konflikt. Turska svakako ne bi "tri puta merila" pre "sečenja", namerno bi izazvala konflikt. Moguće je da u NATO postoji i takva intencija i da Turska služi samo kao mamac, na koji Rusija treba da se "upeca", kako bi bila uvučena u konflikt većih razmera.

Sudeći po svim događajima na svetskoj političkoj sceni, a takođe polazeći od činjenice da "vladari iz senke" radi svog interesa ne štede nikoga i da im ništa nije sveto, sasvim je moguće da je objašnjenje iznenadne "okuraženosti" Turske na svetskoj političkoj sceni upravo u ispunjavanju zadatka, dobijenog od svetskih moćnika, da Rusiju uvuku u Treći svetski rat.  Putin svakako ne bi dopustio takvo nešto, osim u slučaju krajnje nužnosti.

Osim toga, sigurno je da Putin razmišlja i o tome da imidž njegove zemlje ne treba da bude zasnovan na sili i da američka uloga "velikog šerifa", svakako, nije primer za podražavanje.  Ne verujem da bi Putin želeo da se njegovoj zemlji pripiše kršenje međunarodnog prava i ometanje mirovnog procesa.  Hronološki se povlačenje ruske avijacije dešava upravo u trenutku nastavka mirovnog procesa.  To, van sumnje, nije slučajnost.

Naglašeno je da onaj deo ruske avijacije, koji nije napustio Siriju, ostaje u službi borbe sa džihadistima.  Dakle, Putin želi da se ogradi od stajanja na bilo koju stranu u sirijskom konfliktu, tim pre što, shodno vestima iz UN, postoji tendencija da se prejudicira utvrđivanje odgovornosti u konfliktu - naravno, na taj način što se krivica prebacuje na Asada. Rusija bi morala imati prejak razlog da saučestvuje u takvom "etiketiranju" i mogućim posledicama.

S druge strane, Rusija je pomažući Asadu i, pre svega, boreći se s teroristima (od čega neće odustati ni u budućnosti), dobila priliku i poligon za demonstraciju sopstvene moći. I ne samo moći, nego i želje da se aktivno uključi u rešavanje konflikata na svetskoj sceni.  Jednom rečju, Rusija je dala jasan signal, koji je SAD trebalo da shvati.  A signal je sledeći: epoha jednopolarnog sveta je ostala u prošlosti. "Računajte i na nas!"

Sigurno je da Putinovi eventualni planovi, koji se tiču angažovanja u Ukrajini ili nekim drugim aktuelnijim tačkama konflikta, nisu (niti mogu biti) dostupni javnosti.  Prema tome, ne možemo isključiti ni takvu mogućnost, ali smatram da nije uputno ni nagađati o nečemu, za šta ruski predsednik svojim postupcima i u svojim izjavama nije dao povoda.  Takođe, nisu isključeni i drugi razlozi poput onog da je cela operacija u Siriji bila od samog početka isplanirana kao kratkoročna. No, jedno je sigurno. U samom startu jasno je definisano da će operacija biti isključivo akcija ruske avijacije, a da kopnene snage neće biti uključene.  Kao takva, sigurno je da nije mogla trajati neograničeno dugo.

Ipak, od svih mogućih navedenih razloga najvažnijim smatram pokušaj da se izbegne sukob sa Turskom i sa NATO.  U prilog hipoteze da bi do tursko-ruskog sukoba u Siriji došlo govore i izjave premijera Turske Davutoglua, koji ne samo da je potvrdio učešće Turske u intervencijama u Siriji, nego je i izjavio da podržava Džabhat al Nusru, Arar al Šam i druge terorističke organizacije, povezane s Al-Kaidom.

Neko bi rekao da Turci traže đ...la u Siriji, ali ako se ipak prisetite činjenice da im cela NATO-organizacija čuva leđa, onda se cela slika u potpunosti menja.  I nameće se pretpostavka da Turska samo odrađuje zadatak, koji joj je NATO i poverio.  Obaranje ruskog aviona, nakon što je samo na par sekundi presekao turski vazdušni prostor, trebalo je da bude jasan signal šta Turska time želi.

No, Putin je svakako izneverio nadanja i očekivanja njegovih protivnika da će olako progutati jeftin mamac. Sigurno je da pre svake odluke konsultuje sve odgovarajuće stručnjake i da uzme u obzir sve okolnosti, ne želeći da nanese štetu ni svojoj zemlji, niti stanovništvu bilo koje druge zemlje.  Nema sumnje da je on i kao čovek, i kao državnik, kalibar kakav njegovi rivali nisu očekivali.  

Sonja Pavlova,

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut