Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.04

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 10.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.04.

Borbe kod Avdjejevke

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.04.




Grojsman pristao da predvodi Vladu Ukrajine - Predsednik Vrhovne rade Ukrajine Vladimir Grojsman objavio je svoju saglasnost da vodi budući kabinet ministara i saopštio o dogovoru o kompromisu parlamentarne koalicije u vezi sa formatom buduće vlade.

„Došli smo do prihvatljivog formata (vlade) koji će dozvoliti da se izađe iz krize u kojoj se sada nalazimo", izjavio je Grojsman otvarajući jutarnje zasedanje Vrhovne rade.

On je, takođe, saopštio da će danas članovi parlamentarne koalicije moći da raspravljaju o predloženom formatu kabineta.

„Mislim da ćemo imati mogućnost da se danas sastanemo, da održimo sastanak koalicije, da bismo sutra mogli da izglasamo članove nove vlade i usvojimo programe akcije", dodao je Grojsman.

Ranije su ukrajinski mediji javili da je šef frakcije „Blok Petra Porošenka" Jurij Lucenko upozorio članove frakcije da će, ako u sredu ne bude imenovan novi premijer, biti objavljeni vanredni parlamentarni izbori. On je dodao da je Porošenko postavio rok — do 18 časova u sredu.

U nedelju je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk objavio da podnosi ostavku.

Prema Jacenjukovim rečima, njegova frakcija „Narodni front“ ostaće u koaliciji.

On smatra da je njegov odlazak sa dužnosti posledica veštački izazvane političke krize.

Jacenjuka sumnjiče za uzimanje milionskog mita - Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk predmet je istrage o uzimanju mita za postavljanje rukovodioca radija i televizije Ukrajine.

Generalno tužilaštvo Ukrajine pokrenulo je istragu po predmetu, navodnog, uzimanja mita premijera Arsenija Jacenjuka u vrednosti od tri miliona dolara, saopštio je javni pokret „Narodna kontrola“.

„Dokumenti su uneti u Jedinstveni registar predsudske istrage sa dokazima krivičnog dela… po predmetu uzimanja nezaslužene koristi premijera Arsenija Jacenjuka u visini od tri miliona dolara za imenovanje na dužnost rukovodioca koncerna radija i televizije Ukrajine Iščuka V.O.“, navodi se u odgovoru Generalnog tužilaštva na zahtev „Narodne kontrole“.

U saopštenju se navodi da je krivično delo pokrenuto 15. marta i nastavlja se do danas.

Saopšteno je da u okviru ovog krivičnog dela nije podignuta optužnica ni protiv koga.

Rada uvela neograničeni moratorijum na isplatu spoljnih dugova - Vrhovna rada Ukrajine skinula je privremena ograničenja na moratorijum za isplatu spoljnjeg državnog duga Ukrajine, uključujući i tri milijarde dolara koje Kijev duguje Rusiji.

Zabrana na isplatu državnog duga ističe 1. jula 2016. Odgovarajući nacrt zakona izglasalo je 242 od 226 neophodnih poslanika.

„Uzimajući u obzir da rok delovanja pravnih osnova za privremeno zaustavljanje isplata (za održavanje državnog duga Ukrajine) ističe 1. jula 2016, do kraja roka delovanja pravnih osnova Vrhovnoj radi Ukrajine predložen je novi zakon koji menja konačni datum delovanja za produžavanje roka delovanja pravnih osnova“, navodi se u tumačenju nacrta zakona.

Šef budžetskog komiteta parlamenta Andrej Gordejev koji je predstavio nacrt zakona rekao je da 1. jula ističe rok kada se Ukrajina obavezuje da isplati dug, i da je zato neophodno da se produži rok važenja ranije donetog zakona (o moratorijumu). Kao rezultat toga, u donetom dokumentu ne postoji konačni datum moratorijuma. Prema rečima autora nacrta zakona, ukidanje konačnog datuma moratorijuma „produžiće rok važenja da bi se potražili dalji putevi za restrukturiranje spoljnih dugova“.

Ranije je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio da je Ukrajina za četiri godine dužna da isplati 30 milijardi dolara za spoljnje dugove, uključujući i Moskvu kojoj je Kijev dužan tri milijarde dolara. Međutim, 18. decembra Vlada Ukrajine uvela je moratorijum na isplatu duga Ruskoj Federaciji.

U decembru 2013. godine predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Viktor Janukovič, dogovorili su se da će Moskva obezbediti Kijevu kredit na 15 milijardi dolara kroz raspoređivanje ukrajinskih vrednosnih papira.

U okviru programa obligacija, tri milijarde dolara je raspoređeno na irskoj berzi fondova 20. decembra 2013. godine, i Rusija ih je otkupila na račun sredstava Fonda nacionalnog blagostanja.

Vlada Ukrajine je 18. decembra 2015. uvela moratorijum na isplatu duga Ruskoj Federaciji, a premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk motivisao je to time što je Rusija odbila da potpiše saglasnost o restrukturiranju rame uz rame sa privatnim kreditorima.

Dan ranije, 17. decembra, savet direktora MMF-a priznao je suverenim status duga Ukrajine pred Rusijom. To znači da obaveze za isplatu duga ima zemlja-dužnik.

Dana 20. decembra 2015. Ukrajina je produžila rok za isplatu duga Rusiji. Rezultat toga je bio da je Rusija bila prinuđena da se obrati međunarodnom sudu da bi ta sredstva naplatila prinudno.

Objavljeni konačni rezultati referenduma u Holandiji - Biračka komisija Holandije objavila je zvanične podatke referenduma o asocijaciji sa Ukrajinom.

Za ratifikaciju sporazuma o asocijaciji EU i Ukrajine na referendumu u Holandiji glasalo je 38,21 odsto, a protiv njega 61 odsto, navodi se na zvaničnom sajtu biračke komisije zemlje.

Prema konačnim rezultatima glasanja, izlaznost na referendumu je iznosila 32,38 odsto i glasanje je proglašeno validnim.

„Rezultat ima savetodavno mišljenje, koje odbacuje Akt o odobrenju Sporazuma o asocijaciji. To znači da Vlada treba da razmotri ovaj akt. Rezultati savetodavnog referenduma nije obavezan“, navodi se na sajtu biračke komisije.

Referendum o asocijaciji između EU i Ukrajine održan je u Holandiji 6. aprila.

Prvi sastanak NATO-a i Rusije posle dve godine - Zvaničnici NATO-a saopštili su da će se prvi sastanak Saveta NATO-Rusija, nakon skoro dve godine, održati naredne nedelje u sedištu NATO, prenose agencije.

Zamenik portparola NATO-a Karmen Romero rekla je da će se na sastanku 20. aprila razgovarati o Ukrajinskoj krizi, vojnim aktivnostima Alijanse i Rusije, bezbednosnoj situaciji u Avganistanu i regionalnim terorističkim pretnjama, navodi Asošijeted pres.

„To nije uobičajeni povratak na posao, ali nam je potreban dijalog“, rekao je portparol NATO-a.

Iako zapadne zemlje i Rusija imaju različite stavove o Ukrajini, ovaj sastanak ukazuje na spremnost da se poboljšaju diplomatski odnosi, što bi moglo da pomogne da se spreči izbijanje slučajnih sukoba u regionu, ocenjuje Rojters.

Alijansa planira da sa Moskvom razgovara o povećanju vojne transparentnosti, u vreme kada ubrzava najveće jačanje svojih vojnih snaga u istočnoj Evrope od Hladnog rata.

NATO je prekinuo praktičnu saradnju sa Rusijom u aprilu 2014. godine u znak protesta zbog „ruske aneksije Krima“.

NATO i ruski ambasadori sastali su se samo dva puta od izbijanja krize na Krimu, u martu i u junu 2014. godine.

Nema garancija SAD da PRO nije usmeren protiv Rusije - SAD i NATO ne nameravaju da daju pravno-obavezujuće garancije da evropska protivraketna odbrana (PRO) nije usmerena protiv Rusije, što će potkopati razvoj sistema u skladu sa rastućim pretnjama, izjavio je pomoćnik državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Frenk Rouz.

„To što traži Rusija suštinski će da ograniči naše mogućnosti da reagujemo da nuklearne pretnje. Severna Koreja i Iran su više puta lansirali rakete, i pretnje tih država diktiraju neophodnost da se održi korak sa njihovim rastućim tehnologijama“, izjavio je Rouz na konferenciji u Kraljevskom institutu oružanih snaga u Londonu.

Osim toga, Amerika namerava da insistira na mobilnosti sistema PRO.

Rouz je izjavio da će to omogućiti efikasnije reagovanje na pojačane pretnje.

Planovi SAD da napravi sistem PRO koji bi pouzdano zaštitio njihovu teritoriju od balističkih raketa predstavljaju jedan od osnovnih problema u rusko-američkim odnosima. Predstavnici SAD više puta su izjavljivali da evropska PRO nije usmerena protiv Rusije i njenog strateškog potencijala, a saradnja u toj sferi korisna je obema stranama.

NATO, sa svoje strane, poziva Moskvu da veruje Zapadu na reč. Ruska strana više puta je naglašavala svoju poziciju — garancije treba da budu date na papiru, u pravno-obavezujućoj formi, a ne na rečima.

Evropski PRO je evropski segment PRO sistema SAD koji treba u potpunosti da se razvije tek 2018. godine. U prvoj etapi predviđa se razmeštanje raketa u nekoliko zemalja Istočne Evrope.

U Vašingtonu su uvereni da glavnu opasnost za Evropu predstavljaju nuklearni programi Severne Koreje i Irana. Protiv obe države više puta su uvođene sankcije čiji je glavni cilj prekid razvoja savremenog raketnog naoružanja.

Stoltenberg: Male šanse za uobičajenu saradnju sa Rusijom - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je mala mogućnost obnove uobičajene saradnje sa Rusijom, javio je portal „Difens njuz“.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova potvrdio da će se u najskorije vreme održati sednica saveta Rusija—NATO na nivou stalnih predstavnika. Među temama sastanka je kriza u Ukrajini i porast aktivnosti NATO-a u blizini ruske granice. Prema podacima portala, susret je planiran za 20. april u štabu Saveza u Briselu.

„Ovaj susret predstavlja produžetak našeg političkog dijaloga. U isto vreme neće biti povratka na uobičajeni nivo, dok Rusija ne bude ponovo uvažavala međunarodno pravo“, izjavio je Stoltenberg.

Generalni sekretar je primetio da je Alijansa ostavila otvorene kanale za politički dijalog i vojnu komunikaciju. Pritom, rešenje o prekidu saradnje ostaje na snazi.

Međutim, kako su portalu saopštili izvori u NATO-u, susret Saveta Rusije i NATO-a je pokušaj da se obnovi partnerstvo.

Savet je formiran 2002. godine, a poslednje zasedanje na nivou diplomata održano je u junu 2014. godine. Od tada je dijalog Rusije i Severnoatlantske alijanse zamrznut, a uzrok tome je sukob u Ukrajini.
 Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima