Borovi kao počasna straža srbskim spomenicima na Vidu

Nikola Belić,
Politika

Pojas kamenite obale uređen je samo na jednom uzanom delu sa južne strane, tek da bi brodići mogli da pristanu. Poviše strmih stena nad prozirnim morem, izdižu se guste borove šume. Između stabala vijugaju staze, od kojih jedna vodi do Mauzoleja sa spomen-kosturnicom srbskih vojnika preminulih na ovom ostrvu 1916. godine.

Ovako danas izgleda srbski Jerusalim, kako je mitropolit Dimitrije Vido nazvao pre jednog veka. Do tada, Grci su ga zvali Ostrvom zmija. Ovu poslednju stanicu za gotovo 10.000 srbskih vojnika koji nisu preboleli posledice prelaska preko Albanije od tada zovu i Ostrvo smrti.

Borovi, uspravni i visoki, drže počasnu stražu nad njihovim senima.

U njihov hlad, od vrelog mediteranskog sunca, sklanjaju se grupe hodočasnika, kada dođu da posete Mauzolej i poklone se i pomole u spomen-kosturnici.

Na malom uređenom delu uz južnu obalu su restoran i nekoliko kućica. Već dvadesetak koraka dalje, ostrvo uranja u tišinu, koju naruši tek poneka sirena sa trajekta ili zvuk brodskog motora.

Iznad jugoistočnog kraka ostrva borovima je opasan i Mauzolej sa spomen-kosturnicom, od belog kamena, izgrađen 1938. Kada se gleda s mora, samo se nazire kroz stabla. Iznad ulaza u ovo zdanje postavljen je tropoljni grb Kraljevine Jugoslavije sa simbolima srbskog, hrvatskog i slovenačkog naroda. Tek kao podsećanje na zemlju stvorenu nakon što su za nju položili živote i oni koji ovde počivaju.

Malo dalje je i kameni krst – prvo spomen-obeležje sahranjenima na ovom mestu – koji je kralj Aleksandar Karađorđević otkrio 1923. godine.

Sa platoa ispred Mauzoleja, kroz borove se probija pogled na Plavu grobnicu, more u koje su polagani preminuli vojnici, kada više nije bilo prostora da se sahranjuju u kamenitom tlu Vida. Između Mauzoleja i Plave grobnice je svetionik, na samom jugoistočnom grebenu Vida.