Suša spaljuje letinu

Suša u Zapadnoj Evropi, pljuskovi u centralnom delu Evropskog kontinenta i anomalna žega u Rusiji naterali su na ponovno korigovanje  prognoza za proizvodnju žitarica u pravcu smanjenja.

Ministarstvo poljoprivrede Francuske smanjilo je prognozu za skoro 3 odsto, rumunski resor za 10 odsto. Prema informacijama ruskog ministarstva poljoprivrede, ove godine će u Rusiji biti ubrano 85 miliona tona žitarica umesto očekivanih 90 miliona tona. Zamenik premijera Viktor Zubkov, govoreći o problemima u vezi sa sušom, obećao je premijeru Vladimiru Putinu da će preduzimati neodložne mere na licu mesta. Podsetimo da je u 14 regiona Rusije objavljen režim vanredne situacije. Formiran je štab za pružanje pomoći postradalim od suše proizvođačima, a ministarstvo poljoprivrede je otvorilo vruću liniju za pomoć postradalim od anomalne žege.

Međutim, berzanski igrači nemilosrdno špekulišu meteorološkim vestima iz Evrope, Rusije i zemalja ZND. Na evropskim berzama je zabeležen rekordni obim prodaja žitarica i rast njihovih cena. Cijena žita je povećana i na američkim berzama. Umnogome je to povezano ne samo sa situacijom u Evropi, već i sa sušom u Rusiji. Kako je poznato, RF je drugi u svetu izvoznik žita.

Međutim, i u slučaju duže suše neće nastati deficit poljoprivrednih proizvoda  za stanovništvo, - uverena je ministar poljoprivrede Jelena Skrinik.   Zalihe žitarica, kao i  letina, u nešto manjem obimu će omogućiti da se zadovolji domaća potražnja i sačuva izvozni potencijal zemlje. Što se tiče cena,  najverovatnije će one i dalje rasti. I to, ne samo cene žitarica, već i drugih poljoprivrednih proizvoda, uključujući šećer. Postradaće i stočarstvo zbog slabe letine stočne hrane.

Suša u različitim regionima sveta nije nešto neobično, - istakao je u intervjuu Glasu Rucsije rukovodilac programa Klima i energetika Fonda  divlje prirode Aleksej Kokorin.

Takve suše su bile i ranije.  Međutim, prateći frekvencije takvih pojava u čitavom svetu, dolazi se do zaključka da su suše postale češće. Ukupna količina padavina u sušnim rejonima praktično nije promenjena, ali je postalo više pljuskova. To je opšta tendencija, koja je rezultat antropogenskog uticaja na klimu. To se oseća u čitavom svetu. To se više puta dešavalo u Africi, u Severnoj i Južnoj Amekrici, u Aziji. Ove godine  to se dešava u južnim rejonima Rusije.

 Treba da budemo svesni da takva tendencija neće  prestati jer nije slučajna.  Rejoni koji su podložni suši moraju da se unapred pripreme. Tamo moraju da budu zalihe semena, ako dođe do ponovne setve. Potrebne su kulture otporne na sušu, građevine u kojima se čuva voda.  Što se tiče severnih rejona, očekuje ih najverovatnije  vlažnija toplija klima.  Sve svedoči da je neophodno preduzimati mere za adaptaciju poljoprivrede za promenu klimatskih uslova.

Prema podacima UN, svake godine poljoprivreda gubi oko 40 milijardi dolara. Danas je već razumljivo da će ove godine gubici biti veći, zato će vlade, naučnici i poljoprivrednici biti primorani da traže nove načine osiguranja prehrambene bezbednosti u svojim zemljama.