ICQ se preselio u Rusiju

Ruski fond Digital Skaj Tehnolodžis kupio je ICQ od američke kompanije AOL. U borbi za pravo posedovanja najvećeg svetskog servisa razmene brzih saopštenja Rusi su pretekli dva velika biznis-konkurenta.

Prirpema za prodaju ICQ započela je još u novembru 2009. godine, a u aprilu 2010. godine AOL je sakupila obavezujuće ponude od tri pretendenta za kupovinu servisa. Osim DST u spisak su ušle i ponude ruske kompanije ProfMedia i kineske Tencent. AOL je procenio svoj aktiv na 300 miliona dolara, ali je pristao da proda fondu DST servis za sumu skoro dva puta manju - 187,5 miliona dolara. To je vrlo povoljniji posao za Rusiju, posebno ako se uzme u obzir da mesečna publika servisa u svetu iznosi 32 miliona korisnika pri čemu veći deo njegovih korisnika živi u Rusiji i Nemačkoj.

Kupljeni servis je strateški korak u razvoju biznisa ruske kompanije u Rusiji i Istočnoj Evropi. Dugogodišnja istorija brenda ICQ i velika baza lojalnih korisnika je odlična mogućnost za jačanje pozicija u regionu, prokomentarisao je posao direktor DST Jurij Miljner.

Istovremeno IT eksperti se pribojavaju da će ICQ početi otvoreno da se monetizuje, tačnije mnoge funkcije će morati da se plate. Monetizacija ICQ je neizbežan proces, ali ne treba ga se tako pribojavati, uveren je ruski IT analitičar, rukovodilac projekata kompanije Webprofi, Jurij Marjenko.

 
Preterana doza monetizacije odvraća korisnike od servisa, a umerena mu omogućava da živi i cveta. Rusija teži da se istrgne iz klišea sirovinske države, želeći da je primaju kao ozbiljni faktor na inovacionom tržištu. Kupovina ICQ jedan je od prvih koraka u tom pravcu. Žele da zarađuju, neka zaražuju. Ako servis pubde previše pretrpan uslugama koje moraju da se plate, on neće biti zanimljiv.

Postoji i druga verzija, zašto je kupljen popularni mesindžer. Nju je izrekao za Glas Rusije rukovodilac ruske agencije za obaveštajne tehnologije R-Tehno Roman Romačev.

 
Kupovina ICQ važan je događaj za Rusiju zato što ovaj popularni resurs koriste milioni korisnika. Ako se njegovoj kupovini prilazi sa tačke gledišta bezbednosti, ovaj posao može da znači da će u slučaju potrebe ICQ postati još jedan instrument kontrole dejstava korisnika. Nije tajna da se sada u socijalnim mrežama može bez problema vršiti monitoring aktivnosti lica koja vas zanimaju. Posebno ako je reč o bezbednosti zemlje. U aktivima fonda DST nalazi se udeo takvih projekata kao što je Mail.ru, Facebook. Ja ne kažem da je ICQ kupljen radi kontrole Interneta, ali ako bude reči o bezbednosti zemlje, onda je to spoznaja potrebe koju koriste sve razvijene zemlje.

Sada pitanja internet-bezbednosti u svetlu raznog krminala na Internetu i učestalih kibernapada, stoje u svetu na jednom od prvih mesta. Zato kupovina takvog resursa kao što je ICQ nije samo povoljno ulaganje, već i doprinos „mrežnoj stabilnosti" zemlje, smatraju eksperti.