Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 05.06.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 04.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 05.06.



DNR: Ranjen poznati komandir «Motorola»  - Poznati pripadnik vojske DNR sa nadimkom «Motorola» ranjen je danas u levo oko, saopštio je predstavnik MIP DNR Konstantin Dolgov. On je dodao da je «Motorola» prebačen u bolnicu u Sankt Peterburg gde će biti operisan.

«Motorola je danas ranjen u levo oko. On je prebačen u bolnicu u Piteru gde se očekuje njegova operacija. Držimo palčeve za našeg druga!»- rekao je Dolgov.

U ovom momentu nije poznato da li je ranjen u ratu ili tokom vežbi.

MO LNR o situaciji na frontu

Kijevske snage 69 puta napale DNR  - Tokom sinoćnjeg napada na Dokučaѕevsk oštećeno je 8 kuća a u Petrovskom rejonu ranjen je jedan pripadnik vojske DNR.

Ministarstvo odbrane DNR saopštilo je da su kijevske snage tokom današnjeg dana 69 puta napale okolinu Donjecka, Gorlovke kao i grad Jasinovatu. Ministarstvo dodaje da su kijevske snage tokom proteklih nedelju dana ukupno 2300 puta napale teritoriju DNR.

Remontne brigade preduzeća «Donbasgas» uspele su danas da obnove gasovod u Petrovskom rejonu Donjecka kojeg su kijevske snage oštetile tokom sinoćnjeg granatiranja.

Tokom noći kijevske snage su ponovo napadale naselje Zajcevo severo-zapadno od Gorlovke. Takođe su napadani i okolina Dokučaevska i tom prilikom oštećene su 4 stambene kuće. Napadali su i Petrovski rejon Donjecka kao i Staromihajlovku.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 05.06.



SAD vrše pritisak na Kijev da realizuje Minski sporazum  - SAD su povećale pritisak na Kijev kako bi realizovao Minski sporazum, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za televiziju „Rusija 1“.

„Prema našim ocenama koje su zasnovane na informacijama iz najrazličitijih izvora, SAD zaista vrše pritisak na ukrajinsku stranu kako bi realizovala Minski sporazum u delu koji se tiče nje. U tom delu većina političkih dogovora u celini zavisi od toga kako će se Kijev dogovoriti sa Donjeckom i Luganskom“, rekao je Sergej Lavrov.

Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine otpočele vojnu operaciju protiv stanovništva nezadovoljnog državnim prevratom na istoku zemlje. Prema podacima UN, u sukobima je život izgubilo oko 9.000 hiljada osoba.

Pitanje rešavanja situacije u Donbasu je pokretano, između ostalog, i tokom sastanaka kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji sadrže korake za deeskalaciju konflikta, uključujući primirje. Ipak, i nakon sporazuma o primirju, između strana u konfliktu se nastavlja razmena vatre.

Moskva je spremna da pristane da saradnici posmatračke misije u Donbasu nose oružje za samoodbranu, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova.

„Pištolji za samoodbranu. To ima smisla. Može se smatrati da je to elemenat policijske funkcije, ali je to pre svega čuvanje i praćenje da se ne narušava linija povlačenja i mesta skladištenja (oružja)“, rekao je ministar.

Pritom, prema rečima Lavrova, iskustvo „pokazuje da su veoma često nenaoružani posmatrači bolje zaštićeni nego kad poseduju lično oružje“.

Mekejn nezadovoljan antiruskim sankcijama  - Američki senator Džon Mekejn smatra da SAD selektivno primenjuju sankcije protiv Rusije.

U pismu upućenom ministru finansija SAD Džeku Luu, Mekejn je izjavio da Vašington šalje novac američkih poreskih obveznika ruskim preduzećima na čijem čelu se nalaze lica protiv kojih su uvedene sankcije, piše „Vašington fri bikon“.

Radi se o kompaniji „Energomaš“, od koje Vašington kupuje raketne motore RD-180. Nakon nedavne rekonstrukcije „Energomaš“ se našao pod kontrolom Federalne kosmičke agencije „Roskosmos“.

„Posebno sam zabrinut što administracija dozvoljava kupovinu raketnih motora, što dovodi do isplata novca ruskoj državnoj korporaciji koja se nalazi pod kontrolom zvaničnih lica i direktora protiv kojih su bile uvedene individualne sankcije zbog njihove veze sa invazijom (senator misli na ulazak Krima u sastav Ruske Federacije)“, piše on.

Među licima koje je Mekejn pomenuo sa sankcionog spiska  su Sergej Čenjmezov, šef državne korporacije „Rosteh“, kao i zamenik premijera Dmitrij Rogozin.

Pritom, senator navodi da se na druge kompanije koje kontroliše „Rosteh“ — npr. „Rosoboroneksport“ — sankcije odnose. Što se tiče kosmičke grane, SAD praktikuje „poseban odnos“, tvrdi Mekejn, smatrajući takav pristup licemernim.

SAD sa evropskim činovnicima o produžavanju sankcija Rusiji  - Vršilac dužnosti zamenika ministra finansija Sjedinjenih Američkih Država Adam Šubin posetiće Pariz i Berlin 7. i 8. juna, kako bi sa evropskim činovnicima razgovarao o produžavanju sankcija Rusiji do ispunjenja odredbi Minskog sporazuma, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD.

Precizirano je da će se Šubin sastati sa ministrima inostranih poslova, finansija, unutrašnjih poslova i ekonomije, kao i sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija. 

Biće pokrenuta i pitanja suprotstavljanja „destabilišućoj delatnosti Irana, kao i podršci koju ta zemlja pruža teroristima“, navedeno je u saopštenju.

SAD pozivaju Ukrajinu da kazni odgovorne za narušavanje ljudskih prava  - Sjedinjene Američke Države pozivaju Vladu Ukrajine da kazni odgovorne za narušavanje ljudskih prava koje je navedeno u izveštaju Ujedinjenih nacija, izjavio je u zvanični predstavnik Stejt departmenta Mark Toner.

„Pozivamo Vladu Ukrajine da omogući pravovremenu, dubinsku i transparentnu istragu koja se tiče svih ljudi odgovornih za zločine na koje ukazuje izveštaj UN“, rekao je Toner. 

U petak je pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Ivan Šimonovič saopštio da posmatračka misija UN i dalje dobija svedočanstva o mučenjima, surovom ponašanju i hapšenjima koja su vršili pripadnici Službe za bezbednost Ukrajine u zoni sukoba u Donbasu.

Holandija: Izveštaj o oružju iz kojeg je oboren MH17 na jesen  - Izveštaj sa informacijama o oružju iz kojeg je oboren malezijski „boing“ u Donbasu 2014. godine biće objavljen na jesen, saopštilo je Generalno tužilaštvo Holandije. Tužilaštvo je navelo da izveštaj neće predstavljati konačne rezultate istrage.

Bez obzira na to što je istraga produžena, deo podataka za konačne zaključke nedostaje. Komisija i dalje čeka od Rusije informacije o položaju raketnog sistema „Buk“, navedeno je u saopštenju. 

Moskva podržava izveštaj UN o mučenjima u Donbasu  - Moskva podržava preporuke posmatračke misije Ujedinjenih nacija Kijevu o neophodnosti da se prekinu mučenja i pljačkanja koje vrše ukrajinske specijalne službe, saopštilo je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Četrnaesti izveštaj posmatračke misije Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ukrajini u periodu od 16. februara do 15. maja 2016. godine predstavljen je 3. juna. 

U petak je pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Ivan Šimonovič saopštio da posmatračka misija UN i dalje dobija podatke o mučenjima, surovom ponašanju i hapšenjima koja vrši Služba bezbednosti Ukrajine u zoni sukoba u Donbasu. 

Portparolka Saveta za bezbednost Ukrajine Elena Gitljanska saopštila je da to telo negira te optužbe. 

Ministarstvo inostranih poslova Rusije ocenilo je da izveštaji misije UN o Ukrajini postaju objektivniji kada je reč o sistematskom masovnom narušavanju ljudskih prava od strane Kijeva. 

„Saradnici UN prinuđeni su da konstatuju da se situacija nije promenila. Sa svakim novim izveštajem realna slika nezakonitih dejstava ukrajinskih specijalnih službi postaje sve očiglednija. Sada i Ujedinjene nacije govore o postojanju tajnih zatvora u zemlji, u kojima Služba bezbednosti Ukrajine drži zatvorenike, stalno ih mučeći“, navedeno je u saopštenju.

Porošenko optimističan u vezi sa izmenama Ustava o decentralizaciji  - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da će ubediti Vrhovnu radu da usvoji izmene Ustava Ukrajine u segmentu koji se tiče decentralizacije.

Nacrt zakona o unošenju u Ustav izmena u vezi sa decentralizacijom, jedna od ključnih tačaka Minskog sporazuma o rešavanju sukoba u Donbasu, Rada je usvojila prošle godine. 

Izmene u oblasti decentralizacije podrazumevaju sistem od tri nivoa lokalne samouprave. 

Pretpostavlja se da će se sistem administrativno-teritorijalnog uređenja sastojati od regiona, rejona i opština. Predlog je da opštine dobiju najveća ovlašćenja i finansijske resurse. 

Predstavnici države (prefekti) na tim mestima biće lica koja će imenovati i opozivati predsednik, prema preporuci Vlade. 

„Ostajem optimista u vezi sa izmenama Ustava u oblasti decentralizacije. Imam samo nekoliko konstruktivnih predloga za Parlament, koji će dati dodatnu ubedljivu javnu, političku argumentaciju da bi se glasalo za izmene u oblasti decentralizacije“, rekao je Porošenko novinarima u petak.

On je dodao da će izmene Ustava u vezi sa decentralizacijom pratiti još jedan dopunski zakon, po analogiji sa izmenama Ustava u oblasti sudske reforme. 

Porošenko je, takođe, rekao da se u Ukrajini razmatra koncepcija usvajanja izbornog zakonodavstva za sprovođenje izbora u Donbasu. 

On je dodao da izbori u Donbasu mogu da budu održani samo prema ukrajinskom zakonodavstvu. Prema njegovim rečima, za to prvo treba da bude osigurana bezbednost u regionu. 

Ukrajinski predsednik je, međutim, ocenio da je napredak pregovaračkog procesa o Donbasu „gotovo na nuli“.

Lavrov: Jednostrani potezi Kijeva podrivaju Minski sporazum  - Ukoliko potezi Kijeva, kada je reč o političkoj reformi, ne budu usaglašeni sa Donbasom, biće ugrožen Minski sporazum, rekao je Sergej Lavrov. 

„Bukvalno ovih dana pojavile su se glasine o tome da bi Vrhovnoj radi mogao da bude podnet paket dokumenata. U pogledu tematike sve će to biti usklađeno sa zahtevima Minskog sporazuma, ali ako ti dokumenti suštinski ne budu usaglašeni sa Donbasom, to će ugroziti Minski sporazum“, izjavio je Lavrov. 

On je dodao da se Rusija obratila partnerima iz „Normandijskog formata“, Francuzima i Nemcima, pozvavši ih da ne dozvole korake koji bi mogli da stvore ozbiljne dodatne prepreke na putu realizacije Minskog sporazuma.

„Tamo je precizno zapisano da reforma Ustava, zakon o lokalnim izborima i zakon o posebnom statusu Donbasa moraju da budu usaglašeni sa predstavnicima Luganska i Donjecka. Potrebna je i potpuna amnestija učesnika tih događaja sa obe strane — upravo takva kakva je bila primenjena na učesnike događaja na Majdanu u februaru 2014. godine“, dodao je ministar.

Lavrov: Oružje posmatračima OEBS-a ako Kijev ispuni svoje uslove  - Rusija može da pristane na naoružavanje posmatrača OEBS-a koji rade na istoku Ukrajine, ukoliko Kijev ispuni niz uslova, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za program „Vesti u subotu“ televizijskog kanala „Rusija 1“.

Rusija je spremna na kompromis i spremna je da pristane da odlukom OEBS-a grupa posmatrača na liniji razgraničenja u Donbasu dobije pravo da nosi lično naoružanje. Ipak, da bi naoružani posmatrači radili na granici Ukrajine i Rusije, neophodno je da se ispuni niz uslova: kao prvo, Kijev mora da usvoji niz zakona o statusu Donbasa, rekao je Lavrov. 

„Rekli smo da ćemo biti spremni, ako će to biti od pomoći, da pristanemo da odlukom OEBS-a ta dodatna grupa posmatrača, koji će kontrolisati liniju razgraničenja na mestima gde se skladišti teško naoružanje, dobije pravo da nosi lično oružje“, izjavio je ministar.

Prema njegovim rečima, uvek se može naći prihvatljiv nacionalni sastav posmatračke misije.

„Ovde nije reč o tome da li je to Zajednica nezavisnih država ili ne, nego o tome da iskustvo te vrste mera OEBS-a i Ujedinjenih nacija pokazuje da su veoma često nenaoružani posmatrači bolje zaštićeni nego uz lično naoružanje“, rekao je Lavrov. 

Šef ruske diplomatije je naglasio da je razmeštanje posmatrača OEBS-a na rusko-ukrajinskoj granici moguće samo posle učvršćivanja posebnog statusa Donbasa u Ustavu Ukrajine.

Prema njegovim rečima, Kijevu je u više navrata objašnjeno da je teško očekivati da će Donjeck i Lugansk pristati da „u vidu avansa“ ispunjavaju uslove iz Minskog sporazuma, dok ne bude amnestije, zakona o posebnom statusu Donbasa koji će zaista garantovati dodatna prava tim teritorijama i dok ta prava u okviru posebnog statusa ne budu utvrđena u Ustavu Ukrajine na stalnoj osnovi. 

Šef ruske diplomatije je takođe saopštio da OEBS razmatra mogućnost uspostavljanja dodatnih mera bezbednosti u Donbasu tokom sprovođenja lokalnih izbora. 

Prema njegovim rečima, Moskva je predložila da se „obrazuje posebna grupa posmatrača u periodu izbora koji bi zajedno sa narodnom milicijom Donjecka i Luganska pratili stanje bezbednosti“. 

Lokalni izbori u oblastima Donbasa koji su pod kontrolom ustanika, uspostavljanje kontrole nad delovima rusko-ukrajinske granice i poseban status tih teritorija među elementima su Minskog sporazuma koji regulišu rešavanje krize na istoku Ukrajini. 

Kijev je protekle sedmice objavio da je Rusija saglasna sa naoružavanjem posmatračke misije, ali je Ministarstvo inostranih poslova Rusije tu informaciju demantovalo.
 Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima