„Nežni odnosi“ Varšave i Brisela pri kraju

Poljska, „omiljena zemlja Nove Evrope“, pretvara se u državu koja unosi nemir u evropske redove. Mnogo toga ukazuje na to da su „nežni odnosi“ Varšave i Brisela pri kraju, piše britanski analitičar Nil Klark.

„Poljska je bila zemlja koja u očima evropskih elita nije mogla da radi nešto pogrešno. Njene ekonomske reforme u stvaranju ’slobodnog tržišta‘ bile su uzdizane u nebesa. Njeno neprijateljstvo prema Rusiji i Belorusiji pozdravljano je aplauzima. Poljska je bila priča o velikom uspehu na koji svi treba da se ugledaju“, piše Klark.

Ipak, nastavlja autor, ove sedmice Evropska komisija je zvanično izrazila mišljenje da postoji „sistematičan rizik kada je reč o vladavini zakona u Poljskoj“, što čak daje osnove za uvođenje sankcija.

Prema Klarkovim rečima, zahlađenje odnosa može se videti i u drugim oblastima, a zapadna štampa, koja je ranije „pevala ode Poljskoj“, sada piše da Evropa treba da bude „veoma uznemirena“ pravcem u kojem se kreće ta zemlja.

„Treba, navodno, da nas plaši to što populistička, nacionalistička i konzervativna partija ’Zakon i pravda‘, koja je pobedila na izborima prošlog oktobra, pokušava da uspostavi kontrolu nad važnom državnom institucijom — Ustavnim sudom“, naglašava on.

Reč je o reformi Ustavnog suda koja je počela u Poljskoj u oktobru prošle godine kada su proširena ovlašćenja Parlamenta i predsednika zemlje u imenovanju ili udaljavanju sudija sa posla.

Ipak, nastavlja analitičar, partija „Zakon i pravda“, koja je pobedila na izborima u oktobru 2015. godine, samo ispunjava svoj predizborni program, odnosno, planovi partije su bili odavno poznati.

Lideri Evropske unije, „koji žele da poverujemo da su zabrinuti za ’demokratske slobode‘, ne slušaju argumente Poljske“.

Klark smatra da je stav Brisela prema Varšavi nedosledan. Evropska unija nije primenjivala sankcije protiv Češke koja je 2006. godine zabranila rad omladinske organizacije lokalne Komunističke partije. Evropske zemlje nisu bile zabrinute ni kada je mađarska policija iste godine ugušila antivladine demonstracije.

„Evropska unija pokazala je nultu zabrinutost povodom ’vladavine zakona‘ podržavši antiustavno svrgavanje demokratski izabranih vlasti Ukrajine u februaru 2014. godine“, zaključuje autor.

Klark smatra da je demokratija zaista ugrožena, ali u celoj Evropi, ne samo u Poljskoj.

„I sama Evropska unija sa svojom visokom privrženošću konstitucionalizmu i ’vladavini zakona‘ predstavlja neodvojivi deo tog problema“, navodi autor.