Ljudski gen i koza hranilica

Ruske koze daju mleko sa belančevinom čoveka. Jarići sa genom čoveka u DNK pojavili su se na farmi u Šahovskom regionu Podmoskovlja. Životinje su učesnici projekta BelRosTransgen i već su dale prvo potomstvo.

Eksperimente dobijanja kozijeg mleka koje sadrži belančevinu laktoferin naučnici iz Rusije i Belorusije započeli su pre više od 5 godina. Ovu supstancu sadrži majčino mleko i štiti novorođenče od virusa i bakterija dok se kod mališana ne formira sopstveni imunitet. Belančevina koja se dobija iz mleka transgenih životinja sasvim je identična belančevini iz mleka žene, objašnjava šef laboratorije transgeneze Instituta za biologiju RAN Jelena Sadčikova.

 
Zadatak je u tome da se pomogne deci koja su na veštačkoj ishrani zato što kada ona dobijaju samo veštačku hranu i ne dobijaju ovu zaštitu, ona su podležna raznim infekcionim oboljenjima. Nažalost, vrlo često ova oboljenja dovode do letalnog ishoda.

Strućnjaci su odabrali kozu kao isporučioca ljudske belančevine namerno. Ove životinje nisu zahtevne i otporne su na bolesti. A što je najvažnije kozije mleko ne izaziva alergiju kod dece. Kako je utvrđeno, u mleku transgene koze ljudske belančevine čak je više nego u majčinom mleku. Njena količina će se regulisati kako bi u dečiju hranu dospevalo tačno toliko koliko je predvidela priroda.

Pre nego što su uveli ljudski gen kozi, naučnici su eksperimentisali na miševima. Pošto su istraživanja sprovedena na šest hiljada laboratorijskih životinja postalo je jasno: transgenost je pojava nasledna, prenosi se kako po ženskoj, tako i po muškoj liniji do desete generacije. Sada se naučnici bave time kako da uvećaju broj koza sa izmenjenim DNK jer od dva jareta samo jedno može da nastavi transgeni rod - ljudski gen prenosi se nasledno sa 50% verovatnoće.

Kao i svaki eksperiment u oblasti genetike, ekspriment je stekao i svoje kritičare. Sa nepoverenjem se odnose prema kozijem transgenom mleku neki lekari. Među njima je i jedan od vodećih alergologa Rusije Jurij Smolkin. Po njegovom mišljenju, mleko životinje nikada neće moći da zameni majčino. Istovremeno, i Smolkin se slaže da se mogu napraviti nove mlečne smese i da se tamo doda laktoferin, dobijen iz kozijeg mleka.

Obe strane su jednoglasne u tome da se laktoferin, izdvojen iz mleka koze, može koristiti kao osnova za lekove. Ljudska belančevina ima vrlo širok krug terapijskog dejstva i može se koristiti za lečenje najrazličitijih oboljenja. A mleko sa genom čoveka još mnogo stotina puta će smestiti u epruvetu, pre nego što ono dospe u dečiju flašicu. Istraživanja treba da dokažu da je proizvod bezopasan po decu.