Naučnici prvi put otkrili u centru Mlečnog puta molekule od kojih je mogao nastati život

Naučnici su prvi put u Mlečnom putu otkrili molekule koji mogu da budu „gradivni materijal“ za nastanak života“.

U tekstu objavljenom u naučnom časopisu Science, ukazali su da se radi o molekulima oksida propilena koji su u stanju da budu „zavrnuti“ i na levu i na desnu stranu. Uz naglašavanje: ovo nas približava dešifrovanju tajne nastanka života.

Tim povodom je Bret Mekgvajer (Brett McGuire) iz američke Nacionalne radioastronomske opservatorije izjavio:

„Sledeći naš zadatak je da utvrdimo koliko je u otkrivenom oblaku „levih“ i „desnih“ molekula. Sada kada smo ih otkrili - u prilici smo da utvrdimo gde se i kako formiraju i kako ulaze u sastav materije kometa i asteroida. To će nam pomoći da shvatimo kakvu ulogu su njihova svojstva odigrala u rađanju života na našoj planeti. A posebno: da pojmimo - zbog čega svi predstavnici života na Zemlji imaju „zavrtanje“ u levo.“

Mekgvajer podvlači da je jedna od glavnih tajni nastanka života na našoj planeti upravo u traženju odgovora - zbog čega su sva živa bića danas „hemijski levaci“.

Prema njegovim rečima, ćelije živih organizama prilikom sinteze molekula belančevina koriste isključivo aminokiseline koje su „zavrnute“ u levo, dok je sa šećerima situacija obrnuta - život koristi isključivo „desne“ ugljovodonike, dakle - „zavrnute“ u drugu stranu.

Američki naučnik naglašava da naučnici do sada nisu uspevali da izvan Sunčevog sistema složene organske molekule otkriju složene molekule koji bi „zavrtali“ svetlost „na levo“ ili „na desno“.

Mekgvajer i njegove kolege su ih sada otkrili u međuzvezdanom prostoru u centru naše galaksije. Uspeli su to pomoću američkog teleskopa „Grin-Benk“ i njegovog australijskog rođaka „Parks“.

Oksid propilen je jedinjene kiseonika i ugljovodonika propana čiji molekuli mogu da budu „zavrnuti“ na dve različite strane. A iz njih se mogu formirati različite aminokiseline i šećeri.

Njegovi molekuli su otkriveni u superhladnom oblaku gasa, a to znači da se složene hemijske reakcije - sa formiranjem jedinjenja - mogu odvijati pri veoma niskim temperaturama koje su samo pet Kelvina iznad apsolutne nule.