Kako svetski mediji izveštavaju o Rusiji?

Ruski institut za strateška istraživanja (RISI) je naučno-istraživački i analitički centar koji je 1992. godine osnovao predsednik Ruske Federacije. RISI je 28. marta predstavio svoju novu publikaciju „Strani mediji u 2015: antiruski vektor“. To je nastavak dokumenta „Indeks neprijateljstva u svetskim masovnim medijima“, prvi put objavljenog prošle godine. Izveštaj daje podatke u kolikoj meri su određene zemlje prijateljski nastrojene prema Rusiji, i to na osnovu analize sadržaja objavljenih u njihovim masovnim medijima. Najvažniji cilj istraživanja instituta RISI bio je da otkrije koje države sprovode agresivnu medijsku politiku prema Rusiji.

Metodologija istraživanja

Stručnjaci instituta RISI su tokom 2015. godine brižljivo pratili sadržaj masovnih medija u 60 zemalja i analizirali ukupno oko 65.500 originalnih publikacija. Predmet istraživanja bili su originalni medijski materijali koji su sadržali vrednosni sud o Rusiji ili o delovanju njenog rukovodstva. Tokom istraživačkog procesa pomenuti sadržaji su na osnovu ocene profesionalnih lingvista i stručnjaka za zemlju u kojoj je tekst objavljen razvrstavani u tri grupe – neutralan, pozitivan ili negativan – i kasnije podvrgnuti daljoj analitičkoj obradi. Celokupan proces rađen je ručno, bez korišćenja softvera za obradu podataka. Autori su uvereni da im je takav pristup obezbedio da dođu do vrlo kvalitetnih i objektivnih rezultata.

Važno je napomenuti da istraživanjem nisu obuhvaćeni sadržaji novinskih agencija, jer se doživljavaju kao neutralni sami po sebi, kao ni oni objavljeni na društvenim mrežama, pošto u tom slučaju deluju potpuno drugačiji mehanizmi formiranja javnog mnjenja.

Fokus istraživanja bio je na ispitivanju načina na koji svetski masovni mediji tumače ulogu Rusije na međunarodnoj sceni, uzimajući u obzir njene odnose sa drugim državama, kao i na tome šta inostrani mediji tretiraju kao ključne pojave i trendove u unutrašnjoj politici Rusije.

Treba istaći da je u istraživanju skup statističkih podataka obrađivan pomoću metodologije nove primenjene discipline nazvane „politička medijametrika“. Kreatori izveštaja naglašavaju da sprovedeno istraživanje ima naučni, a ne politički karakter. Rangiranje masovnih medija po stepenu neprijateljstva oni su iskoristili pre svega kao sredstvo za popularizaciju sopstvenih naučnih saznanja.

Medijski i međunarodni kontekst

Prema rezultatima istraživanja, još od 2014. godine, tj. od sjedinjenja Krima sa Rusijom i eskalacije sukoba na istoku Ukrajine, što su mnogi na Zapadu predstavljali kao činove ruske agresije, zapadna sredstva informisanja počela su da diskredituju Rusiju i da objavljuju negativno intonirane i antiruske stavove. Upravo zbog toga je postalo izuzetno važno da se analiziraju pretnje po državnu bezbednost Rusije u informativnoj i medijskoj sferi.

Autori izveštaja ukazuju i na glavne mete antiruskih kampanja zapadnih medija. To su politika odbrane nacionalnih interesa Rusije u sukobu u Ukrajini, reintegracija Krima, ruska vojna operacija u Siriji i produženje sankcija protiv RF. Primećen je i ranije nezabeleženi intenzitet medijskih pritisaka na ličnost ruskog predsednika Vladimira Putina.

Toliki pritisak može se objasniti time što Zapad personifikuje rusku politiku. Sergej Markedonov, vanredni profesor Ruskog državnog univerziteta društveno-humanističkih nauka u Moskvi, istakao je tokom nedavnog skupa u organizaciji „Valdajskog kluba“ da zapadni mediji i stručnjaci analiziraju Rusiju i njenu spoljnu politiku smatrajući da je to isključivo lična stvar predsednika Vladimira Putina, pritom ignorišući državne interese zemlje – što je, naravno, potpuno pogrešno.

Prošle godine je analitički portal Russia Direct zabeležio da je reč „propaganda“ postala omiljena u medijskom svetu. I zaista, alat Google Trends pokazuje da u pretragama sadržaja na internetu raste zanimanje za tu reč u kategoriji „vesti“.

Prošlogodišnji „Indeks neprijateljstva u svetskim masovnim medijima“ ukazuje da je u antiruski intoniranim vestima i agresivnoj retorici zapadnih medija centralna tema bila kriza u Ukrajini. Međutim, u 2015. godini težište je premešteno iz Ukrajine u Siriju, što nije bilo teško predvideti, jer su u to vreme brojni stručnjaci smatrali da svetska zajednica postaje umorna od ukrajinske krize.



Interesovanje za Ukrajinu opalo je u periodu septembar-oktobar 2015. godine, kada je Moskva donela odluku o angažovanju svojih vazdušno-kosmičkih snaga u Siriji.

Kao što GoogleTrends pokazuje, Sirija je krajem 2015. godine nadmašila Ukrajinu po broju pretraga.

Ko pokazuje najveći stepen neprijateljstva prema Rusiji?

Najveći indeks neprijateljstva prema Rusiji tokom 2015. godine zabeležen je u pet zemalja: Češkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Ukrajini i SAD, a potom slede Austrija, Japan, Švedska, Estonija, Švajcarska i Velika Britanija.

U izveštaju stoji da je u 2015. godini došlo do značajnog smanjenja negativno intoniranih vesti o Rusiji u zapadnim medijima. Izuzetno visok nivo neprijateljstva prema Rusiji bio je karakterističan za većinu evropskih država u 2014. godini, a za promenu stanja tokom 2015. godine zaslužno je poboljšanje saradnje između Rusije i Zapada u borbi protiv terorizma i intenziviranje dijaloga na svim nivoima. Teroristički napadi u Parizu odigrali su veliku ulogu u razumevanju da postoji zajednički neprijatelj koji preti obema stranama, bez obzira na političke nesuglasice. Konačni zaključak je da je stepen neprijateljstva između Rusije i Zapada generalno smanjen, ali je broj zemalja u kojima se beleže negativne tendencije u izveštavanju o Rusiji ipak porastao, stoji u zaključku publikacije.

Prema istraživanju instituta RISI, antiruska medijska politika tokom 2015. godine najčešće je sprovođena u anglosaksonskim zemljama, ali i u Japanu, Gruziji, Jermeniji, Ukrajini i Belorusiji, kao i u većini članica Evropske unije. Međutim, u nekim evropskim zemljama postoje izvesna odstupanja od ovog opšteg trenda, pre svega u Italiji, Belgiji, Francuskoj, Češkoj, ali i Moldaviji. Jedine države u kojima su dominantne pozitivne tendencije u medijskom izveštavanju o Rusiji su Sirija i Kuba.

Kada je reč o Evropi, rezultati istraživanja pokazuju manji stepen jedinstva u pogledu korišćenja antiruske retorike u odnosu na 2014. godinu. Naročito se ističu primeri Francuske i Velike Britanije. Intenzitet i nivo iskazanog neprijateljstva u njihovim medijima je naglo opao, što istraživači objašnjavaju činjenicom da je došlo do relativne stabilizacije stanja u Ukrajini.

Sa druge strane, u severnoj Evropi se primećuje suprotan proces, odnosno porast antiruski obojenih sadržaja, na primer u Norveškoj i Finskoj koje su iz kategorije „neutralnih“ prešle u „neprijateljske“ zemlje. Veoma je interesantan podatak da je u Belorusiji i Jermeniji (a one su članice Evroazijske ekonomske unije u kojoj glavnu ulogu ima Rusija) promenjen ton medijske retorike u negativnom smeru. Autori izveštaja to povezuju sa pojačanim delovanjem opozicionih sredstava informisanja u tim zemljama.

Najznačajnija promena u zemljama BRIKS-a dogodila se u Brazilu i Južnoafričkoj Republici čiji su mediji u 2014. godini većinom bili neprijateljski raspoloženi prema Rusiji, ali su u prošloj godini zauzeli neutralne stavove, što je posledica unutrašnjih političkih procesa.

U kontekstu politike koju Rusija vodi u Siriji, vrlo je zanimljivo to što je u medijima Saudijske Arabije zabeležen primetan pad nivoa neprijateljstva prema Rusiji. Razlog za to je pokretanje dijaloga između Rusije i ove arapske kraljevine tokom 2015. godine, kada je saudijski ministar odbrane posetio Rusiju, a predsednik Putin se sastao sa saudijskim kraljem na marginama samita G-20.

U institutu RISI postoji uverenje da određivanje indeksa neprijateljstva i praćenje celokupnog međunarodnog medijskog prostora predstavlja vrlo važnu komponentu sistema bezbednosti zemlje. Pošto je količina informacija u svetu u stalnom porastu a aktuelni stepen razvoja sistema za razmenu podataka ne daje mogućnost kontrole njihovog konzumiranja, doći će do kvalitativnih promena u svetu, ne samo u tehničkom, već i društvenom smislu, pa čak i u sferi duhovnosti. Zbog toga je od najvećeg značaja da se prouče glavni medijski trendovi i odredi dinamika njihovih promena.

Aleksej Hlebnjikov,
Ruska reč