Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 06.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 04.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 06.07.




Granatiran Donjec - pogođen autobus -  Kijevske snage su granatirale Donjeck. Ima spaljenih kuća, ranjenih civila.

Usledila je aktivna borba u Žabunkoj i u Spartaki, selima oko Donjecka. Projektili su direktno pogodili autobus i kuću.



Kijevske snage 438 puta napale teritoriju DNR -  Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 438 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Mihajlovku, Zajcevo, Žabunjku, Spartak, Staromihajlovku, Kirovski Trudovski i Kuibiševski rejon Donjecka, Elenovku, Dokučaevsk, Jasinovatu kao i Sahanku i Kominternovo na jugu DNR.



Prilikom napada ranjena su dva pripadnika vojske DNR, u Kuibiševskom rejonu ranjena su dva civila 1959. i 1986. godište i prekinut je gasovod tako da su 132 objekta ostala bez gasa, a u Staromihajlovki je prekinut dalekovod za struju.



Sinoćnji napadi su trajali od 22.00 do 03:00. Tokom napada na Kirovski rejon Donjecka izgorelo je 8 automobila. Tom prilikom niko nije stradao.

DNR optužila Kijev da pojačava napade -  Vojni vrh Donjecke Republike optužio je kijevske snage da pojačavaju napade na ne samo pozicije armije DNR nego i na gradove Donbasa.

Portparol MO DNR Eduard Basurin ukazao je da su pojačani napadi povezani sa dolaskom 7. jula u Kijev državnog sekretara SAD Džona Kerija:

„Oni uvek tako. Kad treba da im dođe neko iz Amerike ili Evrope!“

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 06.07.

Zaharova: Zapadni mediji se plaše da pokažu pravi život na Krimu - Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da jedan broj zapadnih medija odbija da doputuje na Krim jer ne žele da pokažu normalan život u Republici, gde ne postoje geto i kršenje ljudskih prava.

Inostrani novinari koji posete Krim moraće da pokažu normalan život, za koji zapadno društvo misli da ne postoji, izjavila je Marija Zaharova.

„Jer, ako dođu ovde, neće moći da prave reportaže o getu i rezervatu, prebijanju ljudi i totalnom kršenju prava i sloboda ljudi. Treba pokazati život, a život je takav kakav on jeste, tu se ništa ne možeš uraditi. Treba im pokazati to što u očima gledišta zapadnog društva ne postoji — normalan život na poluostrvu sa svim plusevima i minusima, svakodnevnim brigama, radostima, ciljevima, zadacima i prevazilaženjem nastalih problema. A upravo to ne ulazi u planove zapadnog mejnstrima“, rekla je Marija Zaharova.

Moskva zabrinuta zbog porasta vojne aktivnosti kijevskih snaga - U Moskvi su zabrinuti zbog porasta vojne aktivnosti ukrajinske vojske na liniji razdvajanja u Donbasu, saopštili su u Ministarstvu inostranih poslova Rusije.

„Vidljivi su znaci da ukrajinska vojska priprema vojnu operaciju“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije koje je objavljeno na sajtu resora nakon sastanka zamenika ministra inostranih poslova Rusije Grigorija Karasina i ambasadora Nemačke i Francuske u Moskvi.

U saopštenju se navodi da je tokom sastanka „ruska strana istakla da u pozadini pregovaračkog procesa u Moskvi posebnu brigu izaziva u poslednje vreme povećanje aktivnosti Oružanih snaga Ukrajine i dobrovoljačkih bataljona na liniji razdvajanja“.

Kako su naveli u Ministarstvu inostranih poslova  Rusije, u Moskvi očekuju da francuski i nemački partneri upotrebe svoj uticaj na Kijev kako se ne bi dozvolio vojni scenario koji bi ozbiljno destabilizovao region.

U spoljnopolitičkom resoru su naveli i da je tokom razgovora Karasin „skrenuo pažnju ambasadorima na nedopustivost sličnih provokacija Ukrajine koji mogu da anuliraju preduzete napore, uključujući i napore ’Normandijske četvorke‘“.

Toskana pozvala na ukidanje sankcija Rusiji - Savet italijanske oblasti Toskane odobrio je rezoluciju u kojoj poslanici pozivaju oblasno rukovodstvo da traži ukidanje sankcija protiv Rusije.

„Za“ dokument je glasalo svih 33 na sednici prisutnih oblasnih savetnika, uključujući i predstavnike Demokratske partije koji su deo vladajuće većine u tom zakonodavnom telu.

Toskanska rezolucija se veoma razlikuje od dokumenata koje su ranije usvojili saveti Veneta, Ligurije i Lombardije.

Između ostalog, u tekstu nijednom nije pomenut Krim. Što se sankcija tiče, oblasna vlada treba da „intenzivira rad sa Vladom i Parlamentom Italije“ kako bi se preduzela „svaka korisna inicijativa, usmerena na prevazilaženje sankcija“.

Osim toga, u dokumentu se Vlada Italije poziva da „nastavi svoju privrženost dijalogu, usmerenom na izgradnju mostova, a ne zidova“.

Šef grupe savetnika iz partije „Liga severa“ Manuel Veskovi izjavio je da je cilj rezolucije da se Vlada Italije podstakne da se bori za ukidanje antiruskih sankcija zbog kojih italijanske kompanije trpe gubitke.

„Za nas je neverovatna činjenica da italijanske kompanije ne mogu da rade sa ruskim preduzetnicima. Ta rezolucija je korak napred da se naše kompanije vrate u Rusiju“, dodao je on.

Gubici Zapada od antiruskih sankcija dostigli 60,2 milijarde dolara - Uticaj antiruskih sankcija na izvoz iz zemalja koje su ih podržale procenjuje se na 60,2 milijarde dolara, svedoče podaci dokumenta koji je objavio Francuski istraživački centar za međunarodnu ekonomiju.

„Procenjujemo te gubitke na 60,2 milijarde dolara za period od 2014. do jula 2015. godine. Interesantan je podatak da je veći deo posledica vezan za robu na koju se direktno ne odnose ruske recipročne mere (na primer, na embargo na poljoprivredne proizvode). Taj zaključak pokazuje da veći deo gubitaka nije vezan za recipročne mere Rusije, već za sankcije Zapada“, navodi se u tekstu izveštaja.

Autori izveštaja razmatraju posledice antiruskih sankcija sa dve tačke gledišta: analizirajući uticaj svih trgovinskih partnera na izvoz u Rusiju, koristeći podatke UN o trgovini robom, i mesečne podatke na nivou francuskih kompanija.

Na taj način, na zemlje EU otpada 76,7 odsto svih gubitaka.

Pentagon: NATO zabrinut zbog dejstava Rusije prema Ukrajini - Portparol Pentagona Piter Kuk izjavio je da je NATO zabrinut zbog „dejstava Rusije prema Ukrajini“ i zbog „opasnog i neprofesionalnog ponašanja posada ruskih aviona i ratnih brodova u međunarodnom vazdušnom prostoru i u međunarodnim vodama“.

Ovome je odmah dodao: „Držanje Rusije poslednjih godina izaziva zabr inutost i kod nas i kod naših saveznika iz NATO. To će biti jedna od tema na samitu alijanse u Varšavi“.

Kuk je podsetio da je ministar odbrane SAD, Ešton karet, Rusiju uključio u krug „pet glavnih pretnji Sjedinjenim Državama“, pa nastavio:

„Mi ćemo na te izazove, uključujući i ruski, odgovarati – jačanjem kolektivne bezbednosti, zajedno sa svojim saveznicima iz alijanse“.

Ovome je još dodao: „Do pre nekog vremena smo računali na poboljšavanje odnosa sa Rusijom a danas imamo ovo što imamo“.

Italijanski senatori se zalažu za ukidanje sankcija Rusiji - Italijanski senatori smatraju nepravednim sankcije uvedene ruskim poslanicima i zalažu se za njihovo ukidanje, rekao je novinarima u Rimu šef međunarodnog odbora ruskog Saveta federacija Konstantin Kosačov.

„Naše italijanske kolege su se na sopstvenu inicijativu stalno vraćali na temu nepravednih sankcija uvedenih poslanicima i govorili u korist toga da ove sankcije treba da se ukinu“, izjavio je Kosačov koji je u poseti rimskoj prestonici.

Prema njegovim rečima, tokom susreta sa italijanskim senatorima i poslanicima, članovi Saveta federacija su se „veoma mnogo i intenzivno raspravljali, ali to je uvek bio prijateljski razgovor, razgovor partnera koji žele da što bolje razumeju jedni druge“.

„Figurativno rečeno, danas u Rusiji postoje tri modela odnosa sa drugim zemljama i izbor ne zavisi od nas, već od naših partnera. Prvi model: mi se slažemo jedni sa drugima i nastavljamo saradnju; drugi: ne slažemo se, ali nastavljamo da sarađujemo; i treći: ne slažemo se i ne sarađujemo. Mi smatramo da Italija nikada nije ulazila u treću grupu. To nije slučaj Italije koja se čvrsto nalazi u drugoj grupi zemalja i mi računamo na to da će ova poseta i postavljeni izgledi za unapređenje međuparlamentarnog dijaloga pomoći da Italija po mogućnosti pređe u prvu grupu“, dodao je senator.

Ruski senatori dogovorili su se sa svojim italijanskim kolegama da daju impuls za međuparlamentarni dijalog i da u oktobru u Moskvi održe zajedničku sednicu odbora za međunarodne poslove, rekao je Kosačov.

Ruski senatori takođe su se založili za proširenje formata već postojeće međuparlamentarne rusko-italijanske komisije koja radi u režimu veze dva donja doma parlamenta na gornje domove dva parlamenta.

Zaharova Velikoj Britaniji: Drskost najvišeg stepena - Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova komentarisala je jučerašnji poziv Parlamenta Velike Britanije za proširenje sankcija Rusiji.

Odbor za odbranu Parlamenta Velike Britanije pozvao je Evropsku uniju da proširi sankcije protiv Rusije, dodavši na spisak još nekoliko predstavnika ruskih vlasti.

„Drskost i bezobrazluk najvišeg stepena“, napisala je Zaharova na svom fejsbuk nalogu i dodala da je Velika Britanija već glasala za izlazak iz EU, ali da nastavlja da gura „Evropljane u provaliju“.

U junu su Britanci na referendumu glasali za izlazak zemlje iz Evropske unije. Tu odluku, prema zvaničnim podacima, podržalo je gotovo 52 odsto građana izašlih na referendum.

Britanija: Oštro odgovoriti i produžiti sankcije Rusiji - Ruske akcije prema Evropi zahtevaju revidiranje politike Velike Britanije i Zapada, smatra komitet za odbranu britanskog parlamenta. NATO treba da obnovi svoju odbranu, revidira svoje mogućnosti obuzdavanja i nastavi dijalog sa Rusijom, navodi se u kratkom izveštaju koji je pripremio komitet.

U dokumentu, čiji je puni tekst objavljen na sajtu parlamenta, navodi se da treba „priznati stepen remilitarizacije Rusije i na to oštro odgovoriti".

„Slažemo se da sankcije protiv Rusije treba da budu produžene u julu. Pozivamo i Vladu zemlje da razmotri pitanje proširenje liste predstavnika ruskog rukovodstva kojima se zabranjuje ulaz“, navodi se u izveštaju.

U njemu se još govori: „Dijalog između NATO-a i Rusije je važan za smanjenje rizika vojne eskalacije i pogrešnog razumevanja sa obe strane. To se može uklopiti sa onim neprijateljskim odnosima na koje ukazuju poslednji razvoj događaja. Upravo zato pozdravljamo obnovu rada saveta NATO-Rusija kao važan korak na putu uspostavljanja dijaloga između Rusije i Zapada, iako će rezultati biti limitirani“.

U izveštaju se priznaje uloga Rusije u rešavanju jednog broja regionalnih konflikata i izvlači se zaključak da treba „sarađivati sa njom u određenom stepenu u regionima, gde im se interesi poklapaju“. To se, po mišljenju autora dokumenta, odnosi na „borbu protiv DAEŠ-a, Al Kaide i drugih međunarodnih terorista“.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima