Poništena presuda Stepincu

Zagrebački Županijski sud u celosti je poništio presudu nadbiskupu Alojziju Stepincu, koji je 1946. osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada i na petogodišnji gubitak političkih i građanskih prava. Zahtev za reviziju podneo je Stepinčev rođak.

Odluku vanraspravnog veća obrazložio je sudija Ivan Turudić koji je predsedavao sudskim većem. Ročište je bilo zatvoreno za javnost.

Zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac osuđen je 1946. zbog saradnje s italijanskim i nemačkim okupatorom i ustaškim režimom u NDH, za prisilno katoličenje Srba, ali i za neprijateljsku propagandu posle kraja rata čiji je cilj bio ugrožavanje državnog uređenja FNRJ.

Osuđen je na 16 godina zatvora s prisilnim radom i na petogodišnji gubitak političkih i građanskih prava.

Revizija postupka sprovodi se na osnovu odredbe Zakona o krivičnom postupku iz 2009. koji propisuje da osobe koje su sudovi bivše Jugoslavije osudili za vreme komunističke vladavine za politička, politički motivisana krivična dela ili druga krivična dela ako je do osuđujuće odluke došlo zloupotrebom političke moći, mogu revizijom zatražiti poništenje osuđujuće odluke ili njoj drugog odgovarajućeg pravnog akta.

Sabor Hrvatske je početkom 1992. doneo "Deklaraciju o osudi političkog procesa i presude kardinalu dr. Alojziju Stepincu".

Uoči današnje odluke o reviziji na sudu se pojavio i bivši predsednik Sabora Vladimir Šeks, koji je kazao da je na objavu presude došao kao jedan od autora izmena Zakona o kaznenom postupku koji je omogućio reviziju postupka Stepincu, ali i autor saborske deklaracije iz 1992. kojom je osuđen taj montirani proces.

Stepinac je ključni kamen spoticanja u odnosima SPC i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj.

U Rimu je nedavno održan prvi sastanak mešovite katoličko-pravoslavne komisije kojoj je povereno da zajednički razmotri ulogu Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.

Komisija je osnovana na inicijativu pape Franje zbog protivljenja SPC Stepinčevoj kanonizaciji. SPC smatra da se Stepninac nije dovoljno zauzeo za pravoslavce, Srbe, Jevreje i Rome koji su u vreme NDH bili proganjani.