Nariškin: Obnovićemo saradnju sa ukrajinskim parlamenrom, ali ne sa ovim sazivom

U Rusiji će 18. septembra biti održani izbori za Donji dom Parlamenta, Državnu dumu. O osnovnim spoljnopolitičkim prioritetima zemlje, posetama evropskih parlamentaraca Krimu, i obnavljanju saradnje sa ukrajinskim kolegama za RIA Novosti govori predsednik Državne dume Sergej Nariškin.

Kakvi su prioriteti novog saziva ruskog parlamenta u međunarodnim odnosima? Ko su ključni partneri Moskve? 

— Duma će se i dalje zalagati za otvoren dijalog sa našim stranim partnerima zarad unapređenja bilateralne saradnje i  razvoja Evrope i celog sveta. Parlamentarci će i dalje braniti nacionalne interese u dijalogu sa našim kolegama, uključujući i zapadne. U svakom slučaju, prioritet je parlamentarna saradnja u okviru Evroazijske ekonomske unije, Šangajske organizacije za saradnju, Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju (ODKB), savezne države Rusije i Belorusije, kao i BRIKS-a. Osnivali smo i novi format — sastanak predsednika parlamenta zemalja velike Evroazije.

Rusija je pozvala niz međunarodnih parlamentarnih organizacija da posmatraju izbore. Da li su se svi pristali?

— Pozvali smo predstavnike PS OEBS, PS Zajednice nezavisnih država, međuparlamentarne skupštine Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju i drugih organizacija. Svi su potvrdili spremnost da učestvuju na izborima kao posmatrači. Takođe, Centralna izborna komisija je pozvala i predstavnike 44 strane ambasade u Moskvi. Očekujemo veliki broj posmatrača na izborima, jer je u našem interesu da pokažemo da se izbori u Rusiji održavaju u skladu sa međunarodnim normama.

Ali iz poznatih razloga Rusija nije uputila poziv PS Saveta Evrope… Da li je moguće obnavljanje saradnje sa ovom organizacijom nakon izbora i promena u sastavu naše delegacije?

— U pravu ste. Posmatrača PS Saveta Evrope na izborima u Rusiji neće biti, jer je ova institucija oduzela ruskoj delegaciji pravo glasa, a samim tim oduzela je sebi i pravo da posmatra izbore u Rusiji.

Izbori neće uticati na odnose sa PS SE, jer se već nekoliko godina ova organizacija ne ponaša u skladu sa statutom Saveta Evrope.  Oduzimanje prava glasa predstavlja kršenje principa ravnopravnosti, to je nedopustivo za organizaciju koja pretenduje da bude sveevropska platforma za dijalog. Mislim da novo rukovodstvo PS teži dijalogu sa Rusijom. Naravno, mi to podržavamo, ali očekujemo da će svi članovi PS SE shvatiti da je neophodan ravnopravan i direktan dijalog. Planiram da se sastanem sa rukovodstvom PS u Moskvi već početkom septembra.

Francuski parlamentarci su nedavno po drugi put posetili Krim. Da li  političari iz drugih zemalja često izražavaju želju da dođu na poluostrvo i da vide kako ljudi stvarno žive?

— Ove godine su Krim posetili parlamentarci iz Italije i Izraela. Dolazila je delegacija poljskih novinara, kao i predstavnici lokalnih vlasti evropskih zemalja, i naravno, biznismeni, između ostalog i iz zemalja članica EU, iako su na snazi takozvane „sankcije“. Uprkos tome, biznismeni, političari i turisti dolaze na Krim jer smatraju da je to interesantno i korisno. I to je dobar signal.

Da li je moguće obnavljanje saradnje sa ukrajinskim parlamentarcima?

— Sigurno ćemo obnoviti ovu saradnju, ali ne mislim da je to moguće sa ovim sazivom ukrajinskog parlamenta. Ova Rada je izabrana uz lupanje bubnjeva, zvižduke, masovno skakanje i uz pratnju nacionalističkih i radikalnih izjava.   Kao rezultat toga, nisu sve relevantne političke snage  zastupljene u ukrajinskom parlamentu. Ali i dalje održavamo kontakte sa određenim brojem poslanika i njih će biti sve više. Ubeđen sam da će Rusija i Ukrajina kad-tad uspostaviti međuparlamentarni dijalog koji priliči dvema velikim evropskim zemljama i  bratskim narodima.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut