Amanet predaka

Dan Krštenja Rusije od ove godine je ruski državni praznik. Obeležava se 28.jula.

Za rusku pravoslavnu crkvu ovo je dan svetog kneza Vladimira, koji je krstio svoj narod krajem 10.veka. Krštenje Rusije je postalo jak impuls za razvoj kulture, stvaranje spomenika pismenosti, umetnosti, arhitekture, ali najvažnije je to da je taj događaj formirao rusku državu, ubeđen je protojerej Maksim Pervozvanski:

Teško je preceniti značenje Krštenja Rusije za istoriju zemlje. Kao rezultat nastala je ta Rusija koju mi znamo evo već hiljadu godina. I sve priče o tome šta bi bilo da Rusija onda nije krštena su besmislene. To bi bila skroz druga država, drugi ljudi, drugi principi. Naravno, pravoslavlje je državotvorna religija za našu zemlju. U toku svih tih vekova crkva je tešila, lečila duše, pozivala grešnike da se pokaju, vojsku da verno služi.

Tradicija da se obeležava Dan Krštenja Rusije ima davnu istoriju: u 19.veku taj dan se obeležavao velikim slavljem. Pa ipak kasnije se na to zaboravilo i tek je hiljadugodišnjica 1988. godine proslavljena dostojno,  2008. godine Ruska pravoslavna crkva je proglasila 28. jul za dan svetog kneza Vladimira i obratila se rukovodstvu zemlje sa predlogom da ovaj dan postane državni praznik. Predlog je odobren i to se može smatrati za pozitivan primer saradnje države i crkve. Krštenje Rusije je označilo početak procesa kada je za svakog građanina hrišćanstvo postalo ako ne životno pravilo, onda neka zvezda vodilja, ideal, koji se ljudi trude da dostignu, smatra protojerej Maksim Pervozvanski:

Ako ne uzimamo 20. vek, prethodnih 900 godina svaki hrišćanin je unutar sebe imao ideal ljubavi i služenja, što je veoma važno. Naravno, u životu realizacija se mogla mnogo razlikovati od ideala, ali je važan cilj koji smo pred sobom postavili.