Rusi sve više rađaju decu, bez obzira na krizu

Stagnacija u ruskoj ekonomiji nije uticala na „reproduktivno ponašanje stanovništva”. Porodice su i u 2016. godini nastavile da rađaju decu, ne obazirući se mnogo na krizu. Do takvog zaključka su došli stručnjaci Instituta za socijalnu analizu i prognoziranje Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju u istraživanju koje je stavljeno na raspolaganje „Ruskoj reči”.

Prema podacima koje navode naučnici, u prvih šest meseci 2016. godine u Rusiji je rođen otprilike isti broj dece kao u prethodne dve godine. I podaci državnog zavoda za statistiku „Rosstat” potvrđuju da je broj rođenih uvećan za 1,6% u poređenju sa istim periodom prošle godine, s tim što bi 15% građana Rusije odložili rađanje dece ukoliko bi ostali bez posla.

Glavni uzroci

„Sadašnja kriza, kao i finansijska kriza 2008. godine, nije tako duboka da se odrazi na želju za rađanjem dece u određenom periodu”, objasnila je za „Rusku reč” Ala Tindik, autorka istraživanja i šefica laboratorije za istraživanje demografije, migracije i tržišta rada na Institutu za socijalnu analizu i prognoziranje Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju.

Po njenim rečima, većina porodica se suočava sa krizom samo u vidu rasta cena i smanjenih prihoda, ali su se mnogi već prilagodili toj situaciji. Nezaposlenost je važniji faktor, ali se on dotakao manjeg broja ljudi, dodaje naučnica.

„Stanovništvo ne smatra da je ekonomska kriza u akutnoj fazi. Ljudi su se prilagodili sadašnjim uslovima”, slaže se Georgij Vaščenko, načelnik uprave za operacije na ruskom tržištu hartija od vrednosti investicione kompanije „Fridom Finans”. Štaviše, država, po njegovim rečima, nije odustala od skupih mera pružanja socijalne podrške porodicama, uključujući i subvencije za stambeni kredit.

Timur Nigmatulin, finansijski analitičar grupe kompanija „Finam”, smatra da je dostupniji stambeni prostor tokom proteklih godina jedan od glavnih uzroka povećanog nataliteta. „Taj proces po pravilu izaziva rast nataliteta u narednih nekoliko godina nezavisno od stvarnih prihoda i aktuelne ekonomske situacije u zemlji”, kaže on. Po njegovim rečima, tokom 2013. godine je u Rusiji izgrađeno 15,5% više stambenog prostora nego prethodne godine, tj. ukupno je obezbeđeno 69,4 miliona kvadratnih metara, dok je 2014. godine taj pokazatelj porastao još za 14,9%, tj. ukupno 81 milion kvadratnih metara. Tako je nivo nataliteta sačuvan, pa čak i povećan, dodaje on.

Rast sumarnog koeficijenta je obezbeđen i rađanjem drugog deteta, kaže Ala Tindik. Po njenim rečima, taj proces traje od sredine 2000-ih i predstavlja svojevrsnu rehabilitaciju posle dužeg negativnog efekta tokom 1990-ih. „Žene u proseku rađaju drugo dete sa 30-35 godina, a generacija u tom uzrastu je sada brojna”, objašnjava Ala Tindik, i dodaje da će današnje žene imati u proseku više dece od žena koje su bile mlade tokom 1990-ih i početkom 2000-ih.

Perspektive

Prema podacima koje iznosi „Rosstat”, koeficijent nataliteta koji odražava prosečan broj dece u jednoj porodici porastao je u 2015. godini na 1,77, a posle prvog polugođa 2016. godine on već iznosi 1,83, izjavio je ranije ministar rada i socijalne zaštite Maksim Topiljin. 

Najniži pokazatelji nataliteta u Rusiji zabeleženi su 1999. godine, odmah posle najveće krize u istoriji savremene Rusije. Tada je koeficijent nataliteta iznosio samo 1,157. 

Doduše, eksperti kažu da ni sadašnji koeficijent nije dovoljan za razvoj zemlje. „Za prostu reprodukciju stanovništva broj dece na jednu ženu treba da bude najmanje 2,2. To znači da brojka 1,83 ne obezbeđuje potrebnu dinamiku”, kaže savetnik za makroekonomiju generalnog direktora kompanije „Otkrыtie Broker” Sergej Hestanov. Zbog toga, po njegovim rečima, u ovom trenutku demografski priraštaj stanovništva u Rusiji obezbeđuje pre svega priliv migranata. „Kada je koeficijent manji od 2, to znači da je u pitanju sužena reprodukcija stanovništva i da će prirodni priraštaj stanovništva postati pozitivan tek kada počne da raste nivo raspoloživih prihoda stanovništva. S obzirom na prirodno kašnjenje procesa, mislim da se to neće dogoditi pre 2020. godine”.

U prvom polugođu 2016. godine u Rusiji je zabeležen negativni prirodni priraštaj, tj. umrlo je 32.200 ljudi više nego što je rođeno, ali u poređenju sa istim periodom prošle godine taj broj je dvostruko manji.

Aleksej Losan,
Ruska reč,