Anomalna žega leti 2010. norma 2070. godine

Temperatura u Moskvi već u toku više od 10 dana obara istorijske rekorde. Anomalna žega i suša ovog leta mogle bi da postanu norma 2070. godine.Takvu je prognozu dao rukovodilac Klimatskog programa Svetskog fonda divlje prirode u Rusiji Aleksej Kokorin.

Glavna anomalnost se sastoji u trajnosti. Rekordni period žege je ranije iznosio 3 nedelje. To se desilo 1936. godine, ali se nikada nije dešavalo da bi žega trajala više od meseca dana, - ističe član komisie za ekološke probleme UNESKO-a Vladimir Gračov.

Anomalna žega u velikom delu Rusije i nekim drugim regionima zabrinjava sa gledišta njene dugotrajnosti. I ranije je bila žega, žega  stalno  postoji u Sahari, u Centralnoj Aziji, ali je to tamo uobičajeno. Međutim, dugotrajna žega tamo gde ona nije karakteristična, izaziva određenu bojazan. Zato nastaju raznorazne prognoze.

Prema procenama posle neviđene žege u Francuskoj 2003. godine, kada je umrlo više od hiljadu ljudi, kroz nekoliko decenija će žega postati  uobičajena, ako čovečanstvo ne uloži napore za smanjivanje emisija  u atmosferu gasova koji izazivaju efekat staklenika. Stručnjaci  Svetskog fonda divlje prirode pružaju ljudima 60 godina radi rešenja tog problema, ali ističu da bi takve pojave mogle postati normalne i ranije.

Svakako, u Rusiji mnogo pričaju o globalnom otopljavanju. Noću je temperatura 30 stepeni, danju – 40 stepeni – i sve to traje više od mesec dana. Doduše, za sada nije poznato  ko je kriv za otopljavanje – čovek sa emisijama ugljendioksida ili kosmos sa iskrivljenom Zemaljskom osovinom. Čak i sa ugljendioksidom nije sve jasno. ima ga sve više – to je činjenica. Međutim, jedni smatraju da je on rezultat sagorevanja goriva, drugi smatraju da je on posledica otopljavanja, da se on oslobađa iz svetskog okeana.

Neki malograđani smatraju da je globalno otopljavanje, recimo, u severnim regionima Rusije, pozitivna stvar. Međutim, treba da se shvati da je reč o kataklizmi koja obuhvata «histerije» prirode u vidu uragana, grada s kišom, čak i ledenog vetra. Očekivano otopljavanje neće pokloniti suptropsku klimu, već će učiniti zime nestabilnim: one će biti  ili lapave, ili veoma hladne. Od toga će stradati usevi, suše i poplave  će se smenjivati, žega će rezultirati infekcijama poput malarije.

Verovatno  bi mogle da spasu od haosa u prirodi mere  koje predlažu i Grinpis, i Svetski fond divlje prirode. Naime: od kontrole emisija u atmosferu sve do  jednostavnih sistema irigacije. Seča šuma mora da se tretira kao akcija koja potencijalno vodi gladi i smrti ljudi, zato treba da se ona kažnjava na odgovaraući način. Šume Rusije su prirodni spas za reke,  reke mogu da pomognu u borbi protiv suše. Priroda očito demonstrira čoveku svoje nezadovoljstvo, to se više ne sme ignorisati.