Rusija: kroz trnje do novog kvaliteta OUN

 U avgustu je Rusija dobila novu mogućnost da poveća ulogu OUN u regulisanju regionalnih konflikata. Ona ima nameru da iskoristi svoje predsedavanje ovog meseca u Savetu Bezbednosti za izradu zajedničkog stava zemalja-članica SB OUN o situaciji na Bliskom Istoku, na Kosovu, u Iraku, Libanu, u borbi protiv pirata kraj obala Somalije.

Moskva je nazvala nabrojane teme glavnim u radu OUN avgusta meseca. Pri tome ona je već ozvučila svoje stavove po nekim pitanjima. Na primer, da se radi na brzi prelaz od indirektnih pregovora između Palestine i Izraela na direktan dijalog. Bez toga neće biti mira u regionu. Ovog puta Rusija ima nameru da iskoristi tribinu OUN kako bi naglasila aktuelnost njene inicijative o sazivanju u Moskvi konferencije za Bliski Istok.
 

Diskusija o Kosovu će se voditi na pozadini nedavne sednice Međunarodnog suda pravde u Hagu. Ona nije dala odgovor na glavno pitanje: da li je ta srpska pokrajina država, i da li je zakonito priznavanje Kosova od strane nekih država. U vezi sa tim ruske diplomate se spremaju da ponovo potvrde teritorijalnu celovitost i suverenitet Srbije, a takođe da obrate pažnju partnera na neophodnost strogog poštovanja rezolucije SB OUN 1244. To je obavezna za sve međunarodno-pravna baza kosovskog regulisanja i put ka bezbednosti u regionu.
 

Uoči predsedavanja Rusije u SB OUN šef MIP-a Sergej Lavrov je izjavio o spremnosti Moskve da se usaglašenim naporima prenese klatno sa nuklearne pretnje na svet bez nuklearnog oružja, a takođe da se učini sve što je moguće da nikada ponovo ne dođe do leta „Enola Gej" - američkog bombardera B-29, koji je pre 65 godina bacio atomsku bombu na Hirošimu. Tim povodom čujemo mišljenje Pavla Zolotarjova - zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu RAN:
 

Šef MIP-a je pokrenuo ključni problem. Sa jedne strane, Ugovor o neširenju atomskog oružja predviđa potpuno uništenje oružja u perspektivi. Rusija i SAD, koje imaju najveće zalihe atomskog oružja, su se izjasnile o takvoj nameri, makar i u dalekoj perspektivi, da se kreću u tom pravcu. Sa druge strane, u savremenom svetu, očigledno, još dugo vremena će se koristiti princip atomskog uzdržavanja. To je, na žalost, neizbežno, ali uvek se treba uzimati u obzir konačni cilj ka kojem idemo. Mi možemo u perspektivi da postignemo taj cilj samo u tom slučaju, ako donosimo odluke o totalnom uništenju atomskog oružja.
 

Potpisivanje Ugovora START-3 između Rusije i SAD jeste korak u tom pravcu. Drugi korak je precrtavanje iz nove redakcije vojne doktrine Rusije one teze o neophodnosti da poseduje atomski potencijal, sposoban da garantovano nanese štetu agresoru u bilo kojim uslovima. Pri tome u doktrini se kaže da je jedan od najvažnijih zadataka Rusije da ne dozvoli atomski vojni konflikt. Prema rečima Sergeja Lavrova, danas je podvučena finalna crta preko ideologije i prakse hladnog rata idejama za garantovano obostrano uništavanje nuklearnog oružja. Na smenu dolazi problem poverenja u međunarodnim odnosima i platforma OUN je najbolja za akcentiranje takvih prioriteta.