Ruski pisac zahar Pprilepin o tri nova naslova

LEĐA MI ČUVA DOSTOJEVSKI

Veoma cenim pažnju srbskih čitalaca i stalo mi je do njihovog prijateljstva. Ruski, francuski i srbski čitaoci su mi najdraži, mada volim i italijanske i poljske.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže ruski pisac Zahar Prilepin, jedna od zvezda prvog sajamskog dana. Autor čija su dela prevedena na 25 jezika i koji je za njih dobio 20 uglednih književnih priznanja, rado je viđen gost u Beogradu, gde se, kako kaže, oseća kao u svojoj kući.

Iznoseći nedvosmisleno svoje političke stavove u knjigama, Prilepin na izvestan način plaća cenu svoje iskrenosti. Pitamo ga zato: kolika je ta cena?

- To je mala cena za mene - kaže za naš list popularni pisac. - Beznačajna. Počeli su manje da me prevode na Zapadu i imam veliki sukob s prozapadnim delom ruskog društva. Isključili su me iz svojih časopisa i pozorišta, kvare mi reputaciju na Zapadu. Na kraju krajeva, to i nije toliko važno, zato što je sreća i čast pripadati narodu na Krimu i u Donbasu. Tamo sam stekao četiri i po miliona novih rođaka, koji se bore i ginu. Zar to može da se poredi sa cenom ništavne književne sujete? Smatram da ovako imam direktan odnos sa istorijom koja se stvara, a to što me ne objavljuju u tim časopisima na kunsdruku, to je neuporedivo sa čašću da pripadam jednom takvom narodu.

* Kažete da poslednjih deset godina slušate svoju zemlju i da ona sluša vas, što ranije nije bio slučaj. Šta se promenilo?

- Dogodilo se da je, prisajedinjenjem Krima, ruska elita, koju nikada nisam naročito voleo, došla u bezizlaznu situaciju. Dospela je pod sankcije i više ne može da zamisli svoj život na Zapadu, jer je čitava država stala uz Putina. Na tim velikim političkim savetovanjima oko Krima, na kojima su bili ljudi koji upravljaju zemljom, raspravljalo se o tome da li treba da dođe do prisajedinjenja. Elita je rekla "ne", a Putin ih je saslušao i rekao: "Prisajedinjavamo Krim." Praktično se narugao eliti ruske države. Narod je to dostojno ocenio. Sad je jasno da smo u istom brodu.

* Zastupate neke stavove koje neki smatraju konzervativnim, a odnose se na porodične vrednosti, veru, ljubav prema narodu... Nije li danas subverzivno, gotovo avangardno, stati iza ideja koje je napustio jedan deo savremenog sveta?

- Ja svoj stav ne određujem prema tome šta je moderno a šta nije. Živim u kontekstu ruske klasične tradicije. Iza mojih leđa su Tolstoj i Dostojevski, to je za mene istovremeno i konzervativno i avangardno. Možemo li imati konzervativan ili avangardan odnos prema ocu i majci, ili Hristu? Te kategorije ovde ne važe.

SUKOBI NA KRIMU

Tokom susreta sa studentima Filološkog fakulteta podelio je tajne svoje književne radionice, ali i govorio o tri nova naslova koja su pred srbskim čitaocima. To su knjiga priča "Sedam života" i proza "Nije tuđi rat", koje je objavio "Samizdat B 92", i "Pisma iz Donbasa" u izdanju "Logosa". Dve od ove tri knjige bave se sukobima na Krimu.

SA ISTOM ŽENOM DVE DECENIJE

Pisac u čijim delima porodica ima veliku ulogu, sa istom ženom, kako je danas rekao, živi već dvadeset godina i sa njom ima četvoro dece.

- Kada me pitaju kako tako dobro mogu da proniknem u ženske likove, kažem da je to zato što sa istom ženom živim dvadeset godina - objašnjava Prilepin. - Moj književni učitelj je govorio da više o ženama možeš da naučiš ako dvadeset godina provedeš sa istom nego da u jednoj godini budeš sa 20 žena.

Novosti