Ruske tehnologije - šansa za Britiš Petroleum

 Ruske tehnologije mogu da spasu Meksički zaliv. Sve zavisi od brzine kojom će britanska naftna kompanija završiti operaciju zaustavljanja nafte iz bušotine.

Cementiranje bušotine je prva etapa rada na likvidaciji ekološke katastrofe. Planira se da će trajati oko 60 časova. Inženjeri korporacije su izrazili nadu da će nafta biti zaustavljena.
 

Britiš Petroleum je već pokušao nekoliko puta da zaustavi naftu, ali svaki put neuspešno. Čak je cementiranje moralo da bude odgođeno zbog tehničkih razloga. Ostaje da se nadamo da će ovaj pokušaj biti uspešan. i ako sve bude išlo po planu, nafta će ovog vikenda prestati da se uliva u more, i na taj način će biti završen prvi deo plana likvidacije posledica havarije. Drugi problem je sakupiti naftu koja je već u moru.
 

Incident u zalivu je drugo najveće izlivanje nafte u istoriji. U vodu je dospelo oko pet miliona barela. Razmeri ekološke katastrofe ustupaju samo namernom puštanju 8 miliona tona nafte u Persijskom zalivu za vreme agresije na Irak 1991. godine. Za poslednjih 35 godina u svetu se dogodilo oko 60 ozbiljnih havarija na naftnim platformama, ali čak i najmanje od njih su mogle da budu sanirane kolosalnim naporima. I svaki put eksperti pokušavaju da nađu efikasan način da skupe naftu koja se prolila u more. Sada su Amerikanci razmotrili oko 70 000 predloga.
 

Izabran je projekat ruskih naučnika. Metoda tjumenskih stručnjaka je ispao najbolji i sa ekonomske i sa ekološke tačke gledišta. Govori Jelena Filipčuk iz Naučno-istraživačkog instituta ekologije i racionalnog korišćenja prirodnih resursa:

Naša kompanija radi na tom tržištu već pet godina. Mi imamo veoma veliko iskustvo - više od 100 projekata smo ostvarili u Tjumenskoj oblasti i sada ćemo raditi sa Amerikancima. Koristićemo nekoliko tehnologija u Meksičkom zalivu. Jedna od njih je skupljanje nafte sorbentima. Sorbenti upijaju naftu, vlagu. A mi dodajemo u sorbente mikroorganizme, koji razlažu naftu na ugljen-dioksid i vodu.
 

Radovi na likvidaciji havarije, preradu nafte i čišćenje obalske teritorije SAD će potrajati najmanje godinu dana. O uništavanju naftnih otpadaka se ne razmišlja. Naučnici će od njih dobiti 13 vrsti materijala, koji će se koristiti u izgradnji puteva, poligona i proizvodnji hidro- i termo-izolacione materijale. Jedan od zadataka tjumenskih naučnika je da nauče Amerikance kako se to radi, nastavlja Jelena Filipčuk:
 

Daćemo na korišćenje svoje materijale, a takođe obučićemo američke stručnjake kako da rade u Meksičkom zalivu. Ponudićemo svoje inženjere, koji će regularno sprovoditi instruktažu naših tehnologija.
 

Treba reći, da tjumenski naučnici imaju veliko iskustvo rada sa naftom. Naučno- istraživački institut ekologije i racionalnog korišćenja prirodnih resursa je ostvario stotine projekata za najveće naftne kompanije Severa Rusije. Inače, u samom Institutu  na naftnim otpacima gaje cveće.