Glas koji je Hitler najviše mrzeo

Jurij Levitan, sin krojača i domaćice, po završetku devetog razreda dolazi iz Vladimira u Moskvu sa željom da se bavi glumom i postane veliki umetnik. Pošto na Pozorišni institut nije primljen zbog provincijalnog naglaska, upisuje se na grupu za spikere, koju je vodio poznati glumac Vasilij Kačalov. 

Dalji životni put 19-godišnjeg spikera-početnika uskoro je bio definitivno određen. U januaru 1934, kada je preko radija čuo Jurijev glas, Staljin je telefonirao predsedniku Radijskog komiteta i zatražio da ubuduće taj spiker preko radija čita njegove govore. Tako je stažista Jurij Levitan, zahvaljujući izražajnosti i retkoj boji glasa, postao glavni spiker Sovjetskog Saveza. 

„Pažnja! Govori Moskva!”

U rano jutro 22. juna 1941. telefon u Radijskom komitetu je neprestano zvonio. Dopisnici iz Kijeva i Minska su izveštavali o neočekivanom napadu fašističke Nemačke. Mada se Moskva pribojavala provokacija, Jurij Levitana je za svaki slučaj pozvan da dođe na radno mesto. Uskoro je kurir iz Kremlja doneo koverat u kome su na papiru bila ispisana samo dva reda. Jurij je pročitao najavu: „Danas u podne biće objavljeno važno saopštenje vlade Sovjetskog Saveza”.

„Pažnja! Govori Moskva! Građani Sovjetskog Saveza! Prenosimo saopštenje sovjetske vlade. Danas u četiri sata ujutru, bez prethodnih zahteva od Sovjetskog Saveza i bez objave rata, nemačka vojska je napala našu zemlju”, objavio je Jurij Levitan.

Reči „Govori Moskva” Levitan je od jeseni 1941. izgovarao nalazeći se u Sverdlovsku. Sedište radija je premešteno pošto su svi radio-repetitori u Podmoskovlju morali da budu demontirani, jer su ih Nemci koristili kao orijentire prilikom bombardovanja grada. Naredbe vrhovnog komandanta i obaveštenja sovjetskog Informbiroa Levitan je dobijao telefonom iz Moskve. U martu 1943. godine on odlazi u Kujbišev, gde je prethodno već bio smešten Radijski komitet. Međutim, građani Sovjetskog Saveza su do kraja rata verovali da je Levitan sve vreme u Moskvi. Informacija da je Jurij Levitan tokom rata bio premešten u Sverdlovsk obelodanjena je tek četvrt veka kasnije.

Jurij je 9. maja 1945. pozvan u Kremlj, gde je dobio tekst saopštenja vrhovnog komandanta o pobedi nad fašističkom Nemačkom. Imao je svega 35 minuta da se vrati u studio i pročita radosnu vest. Na povratku u studio morao je da pređe preko Crvenog trga koji je bio prepun ljudi. Levitanov prijatelj, publicista Jurij Belkin u svojim zabeleškama navodi njegova sećanja za taj dan: „Drugovi – vikao sam – Pustite nas da prođemo, žurimo na posao!” Ljudi su na to odgovarali: „Ma kakav posao, sada će Levitan preko radija da pročita saopštenje o pobedi. Stanite tu i slušajte!” Levitan je morao hitno da se vrati u Kremlj, koji je imao svoju radio-stanicu. U 21:55 otvorio je zapečaćeni koverat i pročitao: „Govori Moskva! Fašistička Nemačka je uništena i pobeđena!”

Tokom rata, od 1941. do 1945, čuveni spiker je pročitao 2000 obaveštenja sovjetskog Informbiroa. Tada radio-emisije nisu snimane, pa je 1950-ih godina Jurij Borisovič zamoljen da ponovo pročita deo tih saopštenja, i to je snimljeno na magnetofonsku traku i sačuvano.

Ne mogu da izneverim narod

Levitan je prve srčane tegobe osetio 1945, dok je preko radija čitao podatke o koncentracionom logoru Aušvic. Umro je od infarkta 40 godina kasnije, u 83. godini, za vreme proslave godišnjice Kurske bitke u Prohorovki. Tokom svog radnog veka, pored brojnih izveštaja iz Velikog otadžbinskog rata, glavni spiker svih radio-stanica Sovjetskog Saveza pročitao je još mnogo saopštenja vlade i reportaža sa Crvenog trga, a izveštavao je i o letu Jurija Gagarina u kosmos. Pred odlazak u Prohorovku Jurij Levitan se prijateljima požalio na bol u grudima, ali je na sve njihove molbe da ne kreće na put lakonski odgovarao: „Ne mogu da izneverim narod. Svi me očekuju”. 

Olga Belenjicka,
Ruska reč