Vlada RF zabranila prodaju žita u inostranstvo ili Svet ima hleba za 107 dana

Rusija privremeno zamrzava isporuke žita na spoljno tržište. Moratorij će trajati do kraja godine.
 

Pod zabranom je pšenica, raž, ječam, kukuruz, pšenično ili pšenično-ražano brašno. Ta odluka je diktirana anomalno visokom temperaturom i sušom, rekao je na sednici vlade premijer Vladimir Putin:
 

Smatram da je potrebno da se privremeno uvede zabrana izvoza sa teritorije RF žita i drugih poljoprivrednih dobara od žita. Da, mi imamo dovoljno rezervi - 9,5 miliona tona. Ali mi ne smemo da dozvolimo skok unutrašnjih cena namirnica. Moramo da sačuvamo stoku i da stvorimo rezerve za narednu godinu. Kako kaže naš narod, „zalihe ne otežavaju džep".
 

U Rusiji postoje državne rezerve žita. Deo njih se nalazi u takozvanom interventnom fondu. On je namenjen za održavanje stabilnih cena na unutrašnjem tržištu. Interventni fond će pomoći poljoprivrednicima zbog suše, rekao je Putin.
 

Naravno, država bi bila zainteresovana da proda te rezerve na aukciji. Ali naš zadatak u ovom slučaju nije da dobijemo što je moguće više novca, već da pomognemo poljoprivrednicima , kojima je sada potrebna pomoć. Zato ćemo razdeliti to žito bez aukcija, prema potražnji regiona RF i regioni će morati da ukažu takvu pomoć prema objektivnim kriterijumima, koje je razradilo Ministarstvo poljoprivrede.
 

Svetska tržišta su reagovala na ruski moratorijum skokom cena. Na čikaškoj berzi cena fjučers ugovora za pšenicu je porasla za 60%. Poskupeo je takođe kukuruz i pirinač, ali odluka Rusije nije jedini razlog kolebanja cena namirnica na svetskom tržištu. U petak je vlada Japana izrazila opravdanu zabrinutost povodom dejstva međunarodnih špekulanata, koji hitno kupuju ogromne količine žita. Ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Masahiko Jamada je naveo podatke o tome da špekulanti kupuju imeđu ostalog pšenicu i pozvao na oprez.
 

Kolebanja cena su nezgodna još i zbog toga što je ova godina nerodna za mnoge izvoznike. Za Kanadu, EU, Kazahstan, Ukrajinu. U Kini i Pakistanu najjače u istoriji poplave su uništile sav posejani pirinač i kukuruz. Kao rezultat svega toga u svetu samo proizvodnja pšenice će biti smanjena za 18-20 miliona tona. Kako i da je, eksperti nemaju razlog da govore o strahu da će cene skočiti do nekih rekordnih pokazatelja. Rekordi su postignuti 2008. godine u uslovima nedostatka pšenice i pirinča u nekim regionima planete. Sada su u celini cene duplo manje. Razlika sadašnje situacije je u tome da svet ima velike zalihe pšenice za strateške namene. Ukupni obim prema podacima Svetskog žitnog saveta dostiže 187 miliona tona - koji mogu 107 dana da prehrane svet. 2008. godine, na primer, zalihe su bile 124 miliona tona - odnosno, za 73 dana.